Правда

- Разрадили смо неколико сценарија за санкције с обе стране, ЕУ и Русије, као и неколико сценарија којима ћемо умањити негативне последице - каже председник Управе Подравке Звонимир Мршић, који тврди како, ако је судити по царинским бројевима, њихови производи ипак нису на попису. Али, истиче како начин на који ће се у пракси интерпретирати нови прописи остаје под знаком питања. - Русија је једно од тржишта на које смо ставили посебан нагласак и на које смо озбиљно рачунали ове године. Тамо  смо прошле године остварили 20-постотни раст, а исту стопу раста имали смо и у првој половини ове године, али је рубља у шест месеци ослабила 24 посто па то није било видљиво у кунским вредностима. Такав раст великим је делом резултат маркетиншких улагања које смо у Русији покренули две године - каже председник Управе Подравке која је у првој половини ове године на руском тржишту остварила 70 милиона куна прихода. Умаци најважнији Хрватски извоз пољопривредних и прехрамбених производа прошле је године досегао 20,9 милиона долара, а далеко највећи износ отпада на категорију “умаци и мешани зачини за умаке” чија је вредност прошле године досегла 6,9 милиона долара. Из Агрокора, највећег хрватског пољопривредно-прехрамбеног концерна у Хрватској, кажу како “до сада нису извозили значајније количине на руско тржиште тако да санкције неће имати директног утицаја”. У Атлантик групи, која у Русији остварује 5,6 посто прихода, али нису захваћени санкцијама, напомињу како је, с обзиром на дневни развој ситуације у овом тренутку, још увек тешко говорити о конкретним последицама заоштравања дипломатских и трговинских односа између ЕУ и Русије, иако је јасно да оне неће бити безначајне. Неретву чека хаосРазорне последице осетиће пре свега хрватски произвођачи и откупљивачи мандарина, којима је то главно извозно тржиште. Прошле године је на њега отишло 40 посто укупне производње, а ове се године очекује рекордан род од 80 хиљада тона. Процењује се да је укупна вредност тржишта мандарина у Хрватској око 50 милиона еура, а откупом се бави 12 фабрика, при чему их је седам-осам оријентисано искључиво на руско тржиште. Изгубе ли га, мораће се оријентисати на европско тржиште, али ту су им велики конкуренти Шпанци који производе скоро десет пута више и продају по нижим ценама. - Буду ли санкције на снази, то ће за продају неретванских мандарина значити колапс. У Русију се извози лакше, у ринфузи, и то је мање захтевно тржиште од западноевропског где је извоз скупљи и компликованији јер се мандарине морају паковати. Ове године би морало барем 30 хиљада тона од укупног рода бити пласирано у Русију или ЕУ јер хрватско тржиште, као ни оно бивше Југославије, толику додатну количину не може поднети - објашњава Деак. Руске санкције осетиће и произвођачи јабука, каже Фране Ивковић из Хрватске воћарске заједнице. Каже како се у Русију извози око 500 тона јабука, зависно од године. Куда с јабукама? Иако је реч о сразмерно малом уделу у укупној хрватској производњи јабука - која је лане досегнула рекордних 120 хиљада тона, Ивковић упозорава како се извоз јабука у Русију свакако требао повећавати због нових насада који улазе у родну фазу. Посебан замах извозу славонског воћа у Русију требала је дати руско-хрватска инвестиција у Липику. Наиме, сплитска фабрика Фрутарија, чији су власници Златко Матијашевић и Рус Андреј Цитриновић, завршава три милиона евра вриједну хладњачу у Липику. Већ су за ову годину уговорили откуп 5.000 тона јабука. Неретвански плантажери у шоку због потпуне забране увоза - Због рекордног рода управо вадимо визе и спремамо се на московски сајам воћа и поврћа, али ако се догоди забрана извоза мандарина, нећемо ни ићи - каже Дамир Деак, директор Кор Неретве, највећег откупљивача неретванских мандарина у 100-постотном власништву Конзума. Њима извоз на руско тржиште чини 10 до 15 посто прихода.

Прочитајте још:ЛЕОНИД ТИБИЛОВ: Бићемо уз Русе и када Руси не буду РусиРуска војска улази у Украјину као хуманитарни конвој!?

Једног од неретванских откупљивача мандарина који у Русију пласира већину рода је у лошем расположењу. - Што сада рећи кооперантима којима смо цело време говорили како је све решено, како су уговори потписани. У репроматеријал су већ уложили велике износе, а сада је питање колико ћемо моћи откупити - каже нам саговорник који је желео остати анониман. Процењује како о мандаринама зависи и до 10.000 људи којима је то стални или додатни извор прихода па додаје како се ове године у долину Неретве требало слити 30 до 40 милиона евра.  Ово мирише на трагедију - закључује. Упозорава да је тешко у неколико месеци изаћи на ново тржиште, слаже се да је ЕУ захтеван купац. - Не можеш тамо с камиона продавати.  Турски произвођачи би требали подићи споменик Путину - додаје он Извор: Јутарњи, Правда