Правда

Када истекне рок трајања хране или неког другог производа, то значи да она не сме да се једе, односно да производ више не сме да се користи, и ту нема одступања и премишљања, категорично тврде све релевантне институције у Србији које се баве овом проблематиком. Само мали број производа у нашој земљи не мора да има истакнут рок трајања. У Институту за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут” појашњавају за наш портал разлику између ознака “употребљиво до” и “најбоље искористи до”, које се налазе на намирницама. - Рок трајања, односно рок употребе је датум до ког храна, према препоруци произвођача, задржава своја основна својства при прописаном чувању и складиштењу. Према важећем Правилнику о декларисању и означавању хране, рок трајања производа обавезан је за већину намирница, а није обавезан за вина и ликерска вина, сирће, кристал шећер и још мали број намирница и може се означити речима: “најбоље употребити до”. На пример: најбоље употребити до 18. маја 2015. године или “најбоље употребити до краја”, када датум укључује само месец и годину или само годину. На пример: најбоље употребити до краја јуна 2015. године или најбоље употребити до краја 2017.године. У оба случаја храна може бити у промету до датума наведеног на декларацији. Ако је рок трајања намирнице означен речима “употребљиво до”, уз навођење дана, месеца и године, значи да се ради о храни која је са микробиолошког становишта брзо кварљива и која може и након краћег временског периода да представља опасност по здравље људи. Након истека декларисаног рока трајања, намирница се сматра здравствено неисправном за употребу и не сме се наћи у слободној продаји – каже за Телеграф Биљана Трипковић специјалиста санитарне хемије у “Батуту”. Уколико се, ипак, таква намирница са истеклим роком ипак нађе у промету, потрошач треба да укаже продавцу да је истекао рок трајања намирнице, како би је повукао са рафова, а такође има право да о овој неправилности обавести инспекцију надлежну за дату врсту производа (ветеринарску, фитосанитарну, пољопривредну или санитарну), која ће наложити повлачење одређеног производа из промета, уколико то сам продавац не учини. - Производи са истеклим роком трајања сматрају се здравствено небезбедним и потрошач их може конзумирати само на сопствени ризик. Уколико су видљиве било какве промене на намирници у смислу изгледа, мириса, укуса, изгледа амбалаже, није пожељно конзумирати је ни на сопствену одговорност. Неке врсте намирница, попут кухињске соли, након истека рока трајања нису штетне у смислу токсичности саме намирнице и као такве се могу конзумирати краће време и након истека рока. Ипак, с обзиром да преко јодиране кухињске соли уносимо јод у организам, који је неопходан за рад штитне жлезде, и да по истеку рока трајања кухињска со нема адекватан физиолошки ефекат јер се садржај јода смањује, није препоручљиво конзумирати је дуже време након декларисаног рока трајања – додај Трипковић. Прошле године је и британска Фоод Стандардс Агенцy објавила драматично упозорење у којем се тврди да се потрошачи коцкају са својим здрављем због незнања о ономе што једу. Око 40 посто потрошача једе храну којој је истекао рок употребе, а више од две трећине људи тестира сигурност производа једноставним њушкањем намирница и проверавањем њихове боје, иако су обе методе тестирања непоуздане.

Прочитајте јошКако да спречите настанак камена у жучној кесиКако спречити гојење узроковано стресом?

Међутим, ако је судити према писању британског Даилy маила, а које је пренео тпортал.хр, кекс или житарице након датума “најбоље искористити до” могу постати меканији, али ће њихова конзумација и даље бити потпуно безопасна. Опште правило гласи: ствари које су врло слане (кисели краставци, на пример), слатке (мед или мармелада), ферментиране (кисели купус) или сушене (кекс) имају врло мален ризик. Наиме постоји пет начина којима се убијају бактерије да би намирница била сигурнија. Храна може бити сачувана у киселим течностима попут оцта, па киселе краставце можете јести дуго након истека рока истакнутог на тегли. Велике количине шећера такође су врло “дуговечне”, па су слатки намази сигурни и након истека датума. Чак је недавно утврђено да је 5.000 година стар мед пронађен у Египту јестив и посве безопасан. Процес ферментације који се користи у јелима попут киселог купуса такође чува храну, као и традиционалне методе сољења и сушења меса и рибе. На питање Телеграфа ко контролише да ли је протекао рок трајања у Министарству здравља кажу за Телеграф да, поред трговца који је дужан да води рачуна и контролише исправност намирнице која се налази у радњи, Пољопривредна инспекција Министарства пољопривреде задужена је за контролу безбедности хране биљног порекла, укључујући и алкохолна и безалкохолна пића. За промет хране животињског порекла надлежна је Ветеринарска инспекција. - Сматра се да производ није безбедан за употребу након истека рока употребе назначеног на декларацији, што је предмет контроле санитарних инспектпора. Према врсти учињеног прекршаја, за правно лице је прописана новчана казна од 150.000 до 1.000.000 динара – наводе у Министарству здравља. У Министарству пољопривреде тврде да се контролишу месаре, рибарнице, продавнице млечних производа, продавнице деликатеса, самопослуге, мегамаркети, ресторани, посластичарнице, пекаре, киосци брзе хране и зелене пијаце. - Уколико дође до пропуста безбедности хране, одговорност сноси онај ко са храном послује – произвођач, увозник, дистрибутер, трговац и други учесници – кажу у том мин истарству. Пољопривредна инспекција је из промета у 2014. години повукла: 412 литара пива због истека рока трајања, 772 литара освежавајућих безалкохолних пића, због истека рока трајања, 86.665 литара вина због непрописне декларације, као и 20 литара ракије. -Спорно је и 16 литара воћног сока и нектара, око 7.000 килограма брашн, 71 килограм чаја, 1.600 килограма прерађевина од воћа и чак 8.260 килограма финих пекарских и кондиторских производа, само су неки од повучених производ са рафова у Србији. Извор: Телеграф РС