Прочитајте још:„Они су тражили доказе да смо у периоду од јуна 2010. године, када је ступио на снагу овај закон, па све до децембра 2013. године запослили особу са инвалидитетом, а нама је фактичко стање било такво да смо имали запослене две особе са хендикепом. Један колега је документацију о својој инвалидности приложио приликом запослења, а другог колегу смо примили у стални радни однос у децембру 2012. године. Проблем је настао зато што су радници Пореске управе констатовали да у периоду од 2010. до 2012. године нисмо запослили ниједну нову особу са инвалидитетом”, објашњава правница Оливера Здравковић. Према њеним речима, дуг је настао зато што су се обрачунавали троструки пенали за сваки месец за који лист „Данас” није запошљавао особе са инвалидитетом и та казна је нарасла на пет милиона динара. Иако је одредба закона о наплаћивању троструких пенала престала да важи априла прошле године, Пореска управа није уважила ни ту нашу примедбу и захтева од дневног листа да платимо казну од пет милиона динара, закључује правница „Данаса”. На жалбу листа „Данас“ порезници су одговорили да је послодавац у моменту ступања Закона на снагу био у обавези да изврши запошљавање особа са инвалидитетом које нису у радном односу. Иако се у јавности спекулише да готово половина фирми нема запослене особе са инвалидитетом и радије пристаје да плаћа „пенале” него да особу са хендикепом уврсти на платни списак предузећа, у Пореској управи Министарства финансија рекли су нам да у овом моменту обавезу запошљавања извршава 6.153 послодавца – на неки од законом прописаних начина. У њиховим одговорима такође се наводи да за правно лице које не испуни обавезу запошљавања особа са инвалидитетом прописана новчана казна износи од 200.000 до милион динара. Новчана казна за овај прекршај и одговорно лице у правном лицу износи од 10.000 до 50.000 динара, а за предузетника од 5.000 до 400.000 динара. Међутим, од Пореске управе нисмо добили одговор на питање да ли су вршили надзор над (не)запошљавањем особа са инвалидитетом и у другим медијима и да ли су и друге медијске куће платиле казну због неиспуњења законске обавезе, као и колика је висина тих казни. Без одговора пореске управе, тешко је донети закључак да су од свих медија порезници закуцали само на врата дневног листа „Данас”. Наравно да нико не полемише са тезом да ли закон који важи за све, треба да важи и за медије и да ли је свако кажњавање медија синоним за напад на слободу јавне речи – јер медији нису и не треба да буду изузети од руке закона. Доследним спровођењем идеје о корпусу људских права железница би, у случају да је кажњена, могла да се жали да је то напад на слободу кретања грађана... Директор издавачког предузећа „Дан граф” Душан Митровић каже да одлуку Пореске управе не сматра политичком али додаје да се, упркос томе, слаже са оценом главног и одговорног уредника листа „Данас” да се казна од пет милиона динара у „крајњој конотацији може свести на гушење слободе медија. „Не мислим да је неки политичар наложио радницима Пореске управи да уђу у редакцију дневног листа „Данас” и пронађу разлог да га казне. Али, финансијско исцрпљивање једне новине тако великом казном у крајњој инстанци значи гушење слободе медија”, каже Митровић. Бранко Јокић, председник удружења „Феникс”, које окупља особе са инвалидитетом, истиче да кажњавање овог дневног листа није синоним за гушење јавне речи, али сматра да је „Данас” кажњен због немарности државних органа који нису на време издали потврде о инвалидности, а не због незапошљавања инвалида. Извор: Политика
Кад руски економиста прочита Николаја Српског: Европско пропадање је давно предсказано
Врху Запада је до мозга дошла проста мудрост: "Када је птица жива, она једе инсекте, али к...