Правда

Штавише, информативне кампање срачунате на демонизацију Русије и у једном и у другом случају су појаве исте врсте и изазване су, судећи по свему, истим разлозима, што омогућава да се из свега изведу неке краткорочне прогнозе. Ако се пажљиво проанализира ситуација која је претходила једном и другом догађају, уочава се веома занимљив моменат – и пре пада Боинга и уочи изјаве о војној агресији Русије – европски политичари су одбијали захтеве Вашингтона да се уведу нове антируске санкције.

Прочитајте још:

Лавров: Цео Порошенков план је да проруси положе оружје и сачекају да буду убијени

Италијански судија који нас је оштетио завршио са првенством?

У првом случају, за то, у принципу, није било никаквог повода, а данас се придодао и један озбиљан фактор у виду „брижљиво одмереног прехрамбеног ембарга”, којим је Москва одговорила на санкције уведене против Русије. Подсећам, буквално ових дана је комесар ЕУ за трговину Карел де Гухт изјавио да Запад не би требало да уводи нове санкције против Москве. Другим речима, чим би ситуација почињала да се развија по сценарију неповољном за Кијев (читај: за САД) – а у последње време су још дошли успеси устаника на бојном пољу – прво је био оборен Боинг, што је послужило као формални разлог за пооштравање санкција Русији и још више посвађало Русију са ЕУ, а сада се изводи операција под условним називом „руски падобранци напали на независну Украјину”. Случајна подударност? Сумњам. И, ево: већ се телевизија „Дожд” (опозициона московска телевизија) дефинитивно претвара у прес-службу украјинског Савета за националну безбедност и одбрану и Порошенка лично, а уље на ватру отворених дезинформација усклађено додају комитети војничких мајки – организације које добијају грантове од фамозног америчког фонда NED. А све то са задовољством по целом свету шире и новинари и дипломате. Притом се напросто игноришу све, чак и очевидне чињенице које оповргавају оптужбе или их доводе у сумњу. Никога више не чуди ни то што се – што је крајње чудно – од јутра шире информације о нападу на државу (Украјину), а та држава већ увече одбија да уведе ратно стање. Ваљда зато што нема ни једног реалног доказа инвазије оружаних снага Русије (која не би могла да се сакрије) осим привођења неколико руских падобранаца који су случајно залутали на територију суседне државе. Карактер наступа западних политичара на последњем заседању Савета безбедности УН – на потпуно очигледан начин је показао да се догађаји поводом Украјине развијају по истом сценарију као што је то било у случају малезијског путничког авиона. Ако се ово има у виду, може се претпоставити да следећи корак Запада опет може бити увођење нових антируских санкција. О томе зашто користим формулацију „може бити”, а не „биће” – мало ниже. Још једна финта, коју ће наредних дана, по свему судећи, сигурно покушати Вашингтон, ослањајући се на формирано „јавно мњење”, биће давање Украјини статуса „основног савезника изван НАТО”, што ће му омогућити да формализује своје војно присуство на територији те земље и да поново, из разумљивих разлога, сатера у ћошак европске земље – чланице Северноатлантске алијансе. Међутим, САД за све то немају на располагању баш много времена. Као и у случају са обореним малезијским авионом, одсуство доказа и мноштво питања која се намећу – прилично брзо ће свести на нули и ефекте те кампање. Вашингтон ће зато морати или да подиже улоге или да сноси последице својих тврдњи без покрића. Верујем да је свима јасно којој од варијанти ће „иза океана” дати предност. Међутим, може не бити ни пооштравања санкција ни давања Украјини оног савезничког статуса јер се неколико последњих новости може интерпретирати као сигнал западним „партнерима” да је Русија спремна да адекватно одговори на подизање улога у започетој „геополитичкој игри”. Управо о томе је реч... Као прво, у игру је ушао апел Владимира Путина устаницима Новоросије да отворе хуманитарне коридоре за украјинске војнике како би могли да се својим кућама врате живи и здрави. На први поглед, тај апел демонстрира само хуманост и добронамерност руске власти, о чему се заправо и ради. Међутим, с обзиром на коришћену терминологију, то може бити и својеврсно упозорење Западу: зауставите се, иначе нам неће остати ништа друго него да званично признамо Новоросију. Појавила се још и новост да су снаге ОДКБ спремне за извођење мировне операције у Украјини – ако добију потребну наредбу. Улози су постављени, а који пут ће изабрати САД – даљу ескалацију конфликта или његово купирање – биће јасно веома брзо, верујем – већ у току наредне недеље. Пише: Антон ХАШЋЕНКО Извор: Факти