Правда

Шабићу је тог кобног дана, када су у јами у којој се и сам налазио погинула петорица колега, био четврти дан на послу. Наиме, 1. септембра он је потписао уговор о раду са зеничким рудником. Екипа Агенције Анадолија (АА) посетила је породицу Шабић након што су у Зеници и околним селима сахрањени погинули рудари. На вратима их је дочекао Мухамед, један од 29 након несреће спашених рудара, и његов син Билал. Почињући причу о горском удару, колегама, али и борби за живот. Каже, превладала је жеља за животом, копали су рукама, јер нису имали другог избора.

"Одрадио сам три прве смјене, кренуо у другу. У четвртак ми је била прва друга смјена. Ко је могао знати да ћу одрадити и ноћну, као и скоро читаву прву смјену", присјетио се Мухамед дана када се са још пет колега лифтом спустио у јаму Распоточје на 800 метара испод земље.

Како каже, око пола четири је лифт оставио рударе у јами. "Пјешачили смо око пола сата до мјеста гдје требамо да радимо. У групи нас је било пет нових, почетника који смо на послу били четврти дан и била су тројица старијих колега. Договор је био да једемо, па ћемо радити. Јео сам, напио сам се воде... Остала су ми још два залогаја од сендвича, осјетио се удар. Мене је бацило 15 метара низ јаму, летио сам ко прашка", испричао је Мухамед. Како каже, у првом моменту је устао, није знао шта се догодило. Слушали су наређења која су им издали. "Наређено је да се повлачимо према излазима, што смо и учинили. Брзо смо се кретали према излазима, била су два, а оба су била затрпана. Како смо се кретали, ушли смо у велике плинове. Само видиш испред тебе људи падају", присетио се Мухамед. У том тренутку, према његовим речима, било их је око 14-15... "Закорачио сам метар и видио да нема зрака. Покушао сам да активирам самоспасиоца, али немаш снаге да пухнеш у њега јер мораш пухнути у њега да би активирао балон који ћеш користити за дисање. Успио сам узети зрак, донио сам шехадет, дјеца су ми прошла испред очију...Ту сам пао и више се не сјећам ничега." Како каже, "само Аллах им је дао ваздуха, да прође поред њих, да их пробуди".

"Када смо се пробудили дозивали смо једни друге, кога смо могли дозвати", испричао је даље Мухамед додавши да су помагали онима који се нису могли кретати".

Ускоро су видели светлост још лампи, биле су то њихове колеге. "Дочекали су нас, смиривали... Дали су нам по гутљај воде, јер је ни они нису имали довољно. Нисмо знали колико ћемо још остати у јами", испричао је Мухамед. Код њих је био телефон, комуницирали су уз помоћ њега. Рекли су да их је осам у групи. Након доласка још једне групе рудара договорили су се да не говоре бројно стање рудара, како међу породицама не би завладала паника. "Тражили смо да нам кажу гдје копају према нама да им можемо и ми помоћи. Ми смо копали више од 100 метара. Копали смо рукама. Немаш простора ни за материјал да одлажеш. Ми смо копали само онолико колико нам је довољно да се провучемо", појаснио је Мухамед. Наглашава како осећај у моменту кад су угледали спасиоце са друге стране јаме, не може описати речима. Кад је након око 20 сати изашао на површину земље, Мухамед је пао на сеџду (молитву на тлу). "Коме другом да се захвалим. Он је најзаслужнији што смо ми живи", појаснио је Мухамед. И данас је у шоку, не спава... Али, свестан је да ће се једног дана поново вратити у јаму.

"О повратку у јаму размишљам. Немам друге алтернативе. Код мене је деветоро у кући, сви су незапослени. Немам избора, вратит ћу се у јаму", казао нам је Мухамед који има троје дјеце и незапослену супругу.

Мухамед Шабић је задобио лакше повреде провлачећи се кроз уске просторе које су заробљени рудари ископали рукама. "Сто метара смо пузили. Ја сам се једва провукао. Било је песимиста који су ми говорили да се ја нећу моћи провући, јер сам крупнији од осталих", присјетио се. Ипак, жив је и вратио се породици.

Повезано:Извучена тела двојице рудара код Зенице, има још мртвихФејсбук статус сина погинулог рудара расплакао БиХ и регију!

Извор: Радиосарајево.ба