Најновије

Српска бирократија не признаје нове технологије

Већ неколико година и у Србији је могуће све рачуне платити онлајн – са рачунара или мобилног телефона, без одласка на шалтер. Удобније је и не плаћа се провизија. Међутим, српска бирократија не признаје нове технологије, па сваки доказ о уплати мора да има печат.

Бирократе траже печат (Фото: webdesignlists.com)

Бирократе траже печат (Фото: webdesignlists.com)

Теоретски, уместо да идете у најближу банку, општинске таксе могли бисте да платите мобилним телефоном. У пракси – то је пусти сан. У општини Палилула, на пример, неће прихватити ни ако им потврду да сте платили, пошаљете имејлом или је одштампате код куће. Кажу да онај ко је извршио уплату преко рачунара или мобилног телефона, мора да оде у матичну банку и узме печат или другу оверу. "Када дође и докаже на тај начин да је извршио уплату, наш радник може да му изда тражени документ", каже Ненад Ђурђевић, члан Већа општине Палилула у Београду.
Прочитајте још:
Као разлог за одбијање онлајн или штампане потврде наводе то што до сада нису имали такве случајеве, али и страх од фалсификата, мада закон јасно регулише ту област. "Оно што постоји у закону о документу јесте да ако је документ изворно настао у електронском облику, он се може користити даље у том облику", објашњава Владан Анастасијевић из Наледа. Ако је документ настао на папиру, важи само на папиру. У пракси то значи да скенирана односно дигитална верзија неког чека или рачуна, иако на себи има снимљен потпис и печат, није важећа. "Основ свега тога јесте што није изједначена употребна вредност електронског документа. Увођењем тога сви бисмо се растеретили и убрзали пословање, учинили га ефикаснијим и јефтинијим", каже Анастасијевић. До тада, због неусклађене регулативе тесна је архива Поштанске штедионице. И дигитални документи морају да се чувају одштампани, јер само такве суд признаје. А чува се све, од уговора и пензионих упутница, до чекова и рачуна. "Омогућени смо као банка да радимо скенирање, имамо квалификовани електронски потпис који то потписује тамо негде у позадини, на серверу, то се не види, и временски жиг. То су три ствари које дају сигурност и за које мислим да би требало да прођу и код суда", каже Љиљана Секулић из Поштанске штедионице. Пут до сигурног, али и општеприхваћеног електронског пословања није дуг, али се код нас прелази пужевим ходом. Потребно је доношење подзаконских аката, који се чекају још од 2009. када је донет Закон о електронском документу и промена судске праксе. Извор: РТС

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА