Прочитајте још:Као разлог за одбијање онлајн или штампане потврде наводе то што до сада нису имали такве случајеве, али и страх од фалсификата, мада закон јасно регулише ту област. "Оно што постоји у закону о документу јесте да ако је документ изворно настао у електронском облику, он се може користити даље у том облику", објашњава Владан Анастасијевић из Наледа. Ако је документ настао на папиру, важи само на папиру. У пракси то значи да скенирана односно дигитална верзија неког чека или рачуна, иако на себи има снимљен потпис и печат, није важећа. "Основ свега тога јесте што није изједначена употребна вредност електронског документа. Увођењем тога сви бисмо се растеретили и убрзали пословање, учинили га ефикаснијим и јефтинијим", каже Анастасијевић. До тада, због неусклађене регулативе тесна је архива Поштанске штедионице. И дигитални документи морају да се чувају одштампани, јер само такве суд признаје. А чува се све, од уговора и пензионих упутница, до чекова и рачуна. "Омогућени смо као банка да радимо скенирање, имамо квалификовани електронски потпис који то потписује тамо негде у позадини, на серверу, то се не види, и временски жиг. То су три ствари које дају сигурност и за које мислим да би требало да прођу и код суда", каже Љиљана Секулић из Поштанске штедионице. Пут до сигурног, али и општеприхваћеног електронског пословања није дуг, али се код нас прелази пужевим ходом. Потребно је доношење подзаконских аката, који се чекају још од 2009. када је донет Закон о електронском документу и промена судске праксе. Извор: РТС
Ишћенко: За преостале Украјинце је најбоље да Украјина што пре престане да постоји као држава
Украјини ће најлакше бити 2025. године. Раније је мало тога зависило од ње, а сада ни њена...