Правда

Текст дневника са Менхетна објашњава како пре свега мале земље попут Норвешке, Катара и Уједињених Арапских Емирата финансирају вашингтонске институте и купују утицај у Белој кући и Конгресу. Лист наводи да правни експерти тврде како ове групе, које се представљају као академске, у ствари треба регистровати као стране агенте, односно лобисте. Америчка престоница обилује дипломатама, лобистима и адвокатима који раде за рачун страних влада и који су као такви и пријављени властима САД. Ово је законит и уобичајен вид притиска на владу најмоћније земље света, али многим земљама то није довољно па упумпавају новац у Институт „Брукингс”, Центар за глобални развој, Центар за стратешке и међународне студије, Атлантски савет и друге истраживачке установе, наводи Политика. Од 2011, око 64 стране владе су уплатиле новац на жиро-рачуне 28 института. Реч је о групама које тврде да су академске и које пред званичницима САД наступају као објективне организације „неупрљане” интересима, па неретко њихове студије имају већу тежину од убеђивања осведочених лобиста и адвоката. Ипак, странци су им, ако се рачуна и новац уплаћен неким лобистима, последњих година послали најмање 92 милиона долара. Центар за глобални развој примио је прошле године пет милиона долара од Норвешке да би утицао на САД да удвоструче помоћ за иностранство. Министарство спољних послова Норвешке у једном документу је истакло да је „малим земљама тешко да дођу до моћних политичара, службеника и стручњака” и да је зато „финансирање ових група начин” да се приступи Влади САД.

Прочитајте још: Русија спрема одговор на санкције ЕУ!

Осло је различитим групама у последње четири године уплатило 24 милиона долара да би оне писале студије о темама које су битне за Норвешку и заказале састанке између званичника две земље. Закључци „непристрасних” студија поменутих института најчешће се поклапају са интересима земље донатора, због чега су властима САД као научне истине представљени циљеви Осла: улагање Америке у екологију и америчка подршка јачању Норвешке у НАТО-у. Има мишљења да Осло инсистира на борби против крчења шума да би „купило време” за своје нафтне компаније које производе и продају прљава фосилна горива. Истина или не, тек Осло је уз помоћ донација убедило САД да у програм против сече стабала сваке године троше око пола милијарде долара као и да бившег норвешког премијера прихвате као следећег шефа алијансе. Мале земље богате нафтом, попут Норвешке, најбољи су „клијенти” института у Ди-Сију. Емирати су у Центар за стратешке и међународне студије уложили више од милион долара само да би дошли до дозволе за изградњу свог представништва у близини Беле куће. Катар је прошле године наменио 14,8 милиона долара „Брукингсу”, који је опет отворио своју филијалу у овој земљи. Катар и Емирати мале су земље са великим америчким војним базама на својим територијама, али у Вашингтону често лобирају за супротне интересе. Катар је подржавао Муслиманску браћу, једно време на власти у Египту, док Емирати у њима виде извор нестабилности. Јапанци су Центру за глобални развој поклонили 1,1 милион евра да би објавио студије са закључком да САД треба да се са Јапаном договоре о споразуму о слободној трговини.  Сарадник овог центра је у Конгресу као независни експерт сведочио у корист овог уговора. Иако у овој организацији тврде да њихова неутралност није била нарушена, један јапански дипломата открио је „Њујорк тајмсу” да Токио поклања новац институтима „јер је то инвестиција” са политичким профитом. После свега, истраживачи су „под притиском да доносе закључке који иду наруку влади која финансира истраживање”, сматра „Њујорк тајмс”.  Од сарадника института очекује се да се суздрже од критиковања земље донатора, што значи да је вашингтонским институтима  завладала самоцензура. Џозеф Сандлер, адвокат специјализован за ове теме, каже да су лобисти маскирани у научне истраживаче опасни јер „од адвокатске групе или лобија очекујете да се понашају као нечији адвокати, док институти имају патину академске неутралности и објективности”. Осим тога, ове групе вероватно крше закон о обавезном регистровању организација које раде за стране владе, каже се у тексту листа Политика. У Атлантском савету, специјализованом за међународне односе, одговарају да институти не би смели да се играју својим угледом јер је „веродостојност наша валута”. Ипак, забележени су примери који говоре другачије. Финансијер близак влади у Анкари одустао је од донације „Брукингсу” када је један научни сарадник критиковао Турску. Коначно, бивши сарадник „Брукингса” открива да Катар отворено саопштава институтима да у замену за доларе очекује само речи хвале за владу у Дохи, што је „било непријатно за истраживаче”, али и „цена коју смо морали да платимо”. ------------------------------------------------------------------------- Смена директорке због Египта Бивша америчка дипломаткиња морала је да сиђе с места директорке Центра за Блиски исток при Атлантском савету када је прошле године после војног пуча у Египту и свргавања демократски изабраног Мухамеда Мурсија ургирала у Конгресу да САД укину помоћ Египту. Повукла се када се главни финансијер, син убијеног премијера Либана Рафика Харирија, жалио на њено сведочење у Сенату.