Правда

Реч је о прекидању сарадње у области експлатације дубоководне арктичке нафте, ограничавања доступа тржиштима западног капитала и забрани испорука продукције двоструке намене низу руских предузећа одбрамбено-индустријског комплекса. Не заостају за европљанима ни Американци. Они такође уводе нове санкције против финансијског, енергетског и одбрамбеног сектора руске економије у нади, како се изразио председник Обама, да ће увећати политичку изолацију Москве.

С тачке гледишта експерата овакве акције Запада су посебно неумесне у контексту преговарачког процеса који је започео у Украјини, када су се стране договориле макар о крхком, али ипак о примирју. Према мишљењу председника Државне думе Сергеја Наришкина, иницијатори антируских санкција потпуно су се одвојили од реалности и бораве у свом сопственом илузорном свету. Сличне тачке гледишта придржава се стални предтавник РФ у ЕУ Владимир Чижов.

Прочитајте још: Путин: Украјина постала талац туђих интереса

ЕУ је овом одлуком показала да она живи у некаквој паралелној реалности. Уводити нове санкције и истовремено поручивати да се до краја септембра (тачније за преостале две недеље) разраде предлози о њиховом укидању, то је бесмислица, чак у бирократском смислу, да не говоримо о политичком. ЕУ заједно са прекоокеанским „пријатељима“ у року од неколико месеци је изјављивала да је њен главни циљ деескалација конфликта на Југоистоку Украјине и позвала је Русију да учини кораке у том правцу. Данас је она сама искорачила у страну ескалације напетости. Европа стимулише кијевску партију рата.

Увођење нових санкција ЕУ против Русије може да доведе до дестабилизације примирја успостављеног у Украјини. Тога се, на пример, плаши потпредседник комисије Сената Француске за међународне послове, одбрану и оружане снаге Ив Поцо ди Борго. Европа прави велику грешку, констатовао је политичар.

При томе санкције неће постати критичне за успешно вођење руског бизниса. Обими средстава које издваја држава искључују сваки утицај променљиве западне политичке коњуктуре на економске показатеље. Говори старији научни сарадник Центра за европска истраживања Инстута за међународну економију и међународне односе Руске академије наука Владимир Оленченко.

Инвестициони програм одбрамбених предузећа у Русији у великој мери оријентисан је на буџет земље. Што се тиче компанија енергетског сектора, у њиховим инвестиционим плановима у крајњој линији за ову годину никаква позајмљивања се не планирају. Али ја бих погледао проблем са друге стране: постоји такав појам као што је „тржиште капитала“. Ограничења за руске компаније претпостављају недостатак потражње дела западног капитала. Али капитал не трпи застој. Значи, онај део који није тражен усмериће се у шпекулативну сферу. И то ће дестабилизовати западну економију. Санкције су мач са две оштрице.

После санкција од стране ЕУ, Русија може да се одлучи на узвратне мере, што ће веома отежати повратак односа између Москве и Запада на претходни ниво. При томе узвратне санкције делују много одмереније и прецизније, сматра политиколог, члан експертског савета Института за социјално-економска и политичка истраживања Алексеј Зудин. Руска линија понашања своди се на то да узвратне мере треба да користе руским произвођачима и да не наносе штету руским потрошачима. И што је најважније, нови талас санкција ће довести до мобилизације руског друштва, до збијања редова на патриотској основи. Тачније Запад ће постићи ефекат директно супротан оном на који је рачунао.