Правда

Две мистерије обавијају ту набавку. Због чега је купљено чак 317.500 литара, од чега је потрошена једва трећина, док је остатку истекао рок трајања? Зашто је од добављача преузет и један једини литар средства за које већина стручњака сматра да је бескорисно? Реч је о препарату К-стоп зрењанинске фирме „Био-еколошки центар”. За три милиона евра купило га је Министарство животне средине, које је тада предводио Саша Драгин. Рок трајања средства је прошао још пре четири године, тако да је два милиона евра практично пропало, јер је то цена неутрошених 210.038 литара препарата. Куповина толико велике количине К-стопа правдана је препоруком Савета за примену биолошких, биотехничких и хемијских средстава у заштити еко-система. Ко су били чланови тог савета, министарство још не открива без обзира на упорна питања. Толико велики контингент К-стопа је купљен зато што је идеја министарства била да се он користи током неколико година, бране се у „Био-еколошком центру”. Тада је, тврде у тој фирми, запрашивање комараца још било посао републике. Али, после 2008. године, кажу они, прописи су промењени. Сада је надлежност за запрашивање на локалним самоуправама. Њима је К-стоп нуђен бесплатно од 2009. године, али га ни општине још нису потрошиле. У ефикасност К-стопа изгледа да верује само његов произвођач. Домаћи стручњаци за комарце сматрају да је тај препарат дискутабилан. Најпопустљивији међу њима каже да је то средство у неким серијама добро, али је у другим шаржама испод стандарда. Али, већина тих стручњака узајамно се сумњиче за некомпетентност, као и да су лобисти овог или оног добављача препарата. „Био-еколошки центар” се брани тврдњом да их напада увознички лоби, којем смета њихов, потпуно домаћи препарат, 40 одсто делотворнији и јефтинији од страних, чијом применом је држава, како тврде, уштедела милионе. Зато је у овој причи немогуће разабрати ко су позитивни ликови и коме се може веровати, утолико пре што готово нико не пристаје да буде цитиран под именом и презименом. Ни држава ту не помаже, јер прописи не захтевају од произвођача биоцидних препарата, у какве спада К-стоп, да тестирају сваку серију у акредитованим лабораторијама. Последњи пут је држава испитивала делотворност К-стопа у јулу ове године, и то управо узорке 210.038 литара из 2008. године. Према том налазу, препарат је ефикасан. Делује чудно што је уопште испитивано средство којем је рок трајања истекао још 2010. године. Али, његов произвођач тврди да га је „освежио” тако да се К-стоп сада опет може употребљавати.

Прочитајте још:Сви адвокати у Србији од среде штрајкују!Скандал: ЛГБТ екстремисти снимали децу за свој пропагандни спот!

Анализе је захтевао Марко Благојевић, директор Канцеларије за помоћ и обнову поплављених подручја. Желео је, како каже, да провери може ли се К-стоп користити уместо да се, у новчаној оскудици у коју је упала држава, набавља нови препарат. Процењивало се да је за запрашивање потребно барем два милиона евра, из донација или републичке касе. Јер, република је, суочена са најездом комараца после поплаве, обећала да ће преузети запрашивање од локалних самоуправа, које су за њега још мање имале новца. Министарство животне средине је за анализу „освеженог” К-стопа ангажовало Пољопривредни факултет у Новом Саду. Професорка Марија Згомба је потврдила ефикасност К-стопа 2002. године да би затим постала један од најгласнијих скептика у погледу ефикасности каснијих серија овог препарата. Њена анализа К-стопа из 2006. године показује да је неефикасан и да је убио мање од половине ларви комараца које су послужиле за оглед. О својим сумњама у тај препарат Згомба је и званично извештавала надлежне у покрајинској власти. Још не може да се начуди што су анализе „освежених” узорака из 2008. године биле позитивне. „Не знам ни на који би се начин препарат уопште могао „освежити” након што му истекне рок трајања” – каже Згомба. Вла­сник са Де­ви­чан­ских остр­ва „Био-еколошки центар” је био срећне руке са јавним набавкама. Осим 2008. године, Министарство животне средине је од те фирме и 2007. купило К-стоп. Препарат је узимала и покрајинска власт 2007. и 2008. У „Био-еколошком” центру нису одговорили на питање колико су зарадили на тим набавкама. Документација о томе, правдају се они, налази се у њиховој архиви у Новом Саду, а већина људи им је на одмору. Зрењанинска фирма је 2008. у Покрајини имала положај који се тешко може описати другачије него – повлашћен. Те године им је била поверена и контрола запрашивања. То значи и да су пребројавали комарце пре и после третмана својим препаратом и извештавали да ли је био ефикасан. У „Био-еколошком центру” не сматрају да су се тиме нашли у сукобу интереса. Разлог за тако добар положај једне фирме обично се крије у – њеном власнику. Све акције „Био-еколошког центра” сада поседује „Био Инсецт Тецхнологиес”, регистрован на Девичанским острвима и власништво породице Јоела Маргалита, пореклом из Чантавира. "У капиталу „Био Инсецта”, колико нам је познато, нема домаћих власника", кажу у „Био-еколошком центру”. На питање ко им је био газда 2007. и 2008. године, у периоду када су добијали велике јавне набавке, у тој фирми кажу да немају податке о томе. Према евиденцији Агенције за привредне регистре, до октобра 2005. као оснивач „Био-еколошког центра” водила се „ББ Минаква”, породице Богићевић. Јарослав и Бранислав Богићевић су поседовали готово 50 одсто акција „Био-еколошког центра” до јула 2007. године, када је његов једини власник постао „Импекс интернационал” из Петроварадина. Садашњи власник „Импекса” је „Био Инсецт Тецхнологиес”, који је још уписан као апсолутни власник „Био-еколошког центра”. Од 14. августа ове године „Био-еколошки центар” је избрисан из привредног регистра јер је припојен „ББ Минакви”. Извор: Политика