Правда

Примера ради, мајски пресек стања показао је појефтињење од шест одсто. Иначе, тржиште некретнина је оживело, има купаца али су веома захтевни, тако да тренутна понуда по квалитету не може да одговори потражњи. - Нема добрих некретнина, купци сада гледају на сваки детаљ, а уместо локације сада је одлучујућа цена - истиче за „Новости“ Недељко Малиновић, власник агенције „Легат“. - Све док цена не дође на ниво тржишне, некретнина не може да нађе купца, јер власници претерују са цифрама. На пример, у Америци је сада 76 дана просек за продају некретнине, што је четири пута мање него 2011. године. Код нас се некретнина продаје у просеку за шест месеци, али иде се и до три године. Власници у старту траже од 10 до 15 одсто вишу цену од тржишне, па је онда за шест месеци смање за неколико хиљада евра и све док не спусте на реалан ниво не могу да продају непокретност, а то се отегне и на неколико година. Иначе, тренутно су најтраженији станови у новоградњи, али са папирима. Захваљујући нотарима на тржишту некретнина је сада већа сигурност, јер уговор не може да се овери ако документација није чиста и комплетна. - Држава би хитно морала да реши проблем легализације, јер на листи нелегалних објеката има и те како квалитетних станова, али не могу да буду у промету пошто нотари не смеју да овере уговоре за такве некретнине - наводи наш саговорник. - А са друге стране, немамо много новоизграђених станова који су легални. Заправо, мало се станова и гради у последњих годину дана. Држава би можда могла и бесплатно да одради легализацију, јер ће од тога имати велику корист кроз наплату пореза на пренос апсолутних права. Бар 20-30 одсто некретнина, од 1,3 милиона нелегалних, одмах по завршеној легализацији биће у продаји. А да не говоримо колико ће се повећати приход на име пореза на имовину.

Навала студената на некретнине

Као и пред сваки почетак школске године, најтраженије некретнине за закуп су поред факултета. Иако је повећана потражња, станови се издају по прихватљивим ценама. Тако на Врачару може да се изнајми некретнина од 60 до 70 квадрата за 350-400 евра. Исто је и у центру града, док на периферији може да се нађе стан и за 150-200 евра месечно. Најтраженије су гарсоњере, једнособни и двособни станови. - Траже се некретнине са централним грејањем, јер родитељи, који изнајмљују станове за своју децу студенте, обраћају пажњу не само на кирију већ и на пратеће трошкове, струју, комуналије... - каже Каћа Лазаревић, сувласница „Алке“. - Грађани немају пара, газдама кажу колико могу месечно новца да издвоје, па хоћеш или нећеш да издаш. А и власницима је исплативије да им стан не зврји празан.

Тренутно се у Београду у центру и на Врачару цена станова креће од 1.500 до 2.300 евра по квадрату, у Миријеву од 900 до 1.100, на Карабурми од 900 до 1.000 евра. У Новом Београду код „Арене“ квадрат кошта од 1.600 до 2.000 евра, у блоковима цена је од 900 до 1.100, на Бановом брду од 1.000 до 1.300 евра... Извор: Новости