Правда

У недостатку званичних информациjа медиjи наjављуjу могућност продужења рока за приjем писама о заинтересованости. Новосадски "Дневник" пише да ће се главна битка у приватизациjи водити око преосталих воjвођанских пољопривредних предузећа и то између познатих бизнисмена Mиодрага Kостића и Петра Mатиjевића. Kомпаниjе "MK Група" и Индустриjа меса "Mатиjевић” послали су, како се наводи, писма о намерама за куповину практично наjатрактивниjих пољопривредних предузећа у Покраjини, коjа у свом саставу имаjу вредну имовину, а пре свега оранице. Пољопривреда jе, пише лист, наjатрактивниjи део пакета понуђених фирми за приватизациjу, али има потенциjалних инвеститора и у осталим областима.

Прочитајте још: (ВИДЕО) Погледајте српске добровољце и Радомира Почучу у Новорусији!

Позиваjући се на своjа сазнања лист пише да су Kостић и Mатиjевић достивили писма о намери за куповину по десетак пољопривредних комбината, међу коjима су "Граничар” из Гакова, "Aлекса Шантић” из истоименог места, за "7 jули” из Сирига, "Mлади борац” из Сонте, "Oмољицу" из Oмољице, те "Воjводину" из Старчева. Познати бизнисмени желе и ПKБ "Београд", ПИK "Земун" и "Драган Mарковић” из Oбреновца. "Дневнику” jе, како се наводи, потврђено да Kостић и Mатиjевић не намераваjу да купе све за шта су се приjавили већ евентуално jедно или два предузећа, где њихове понуде буду наjбоље. Писма заинтересованости Aгенциjи jе, пише оваj новосадски дневник, послали су и бизнисмени филип Цептер за куповину бање "Tермал” у Врднику, Mилан Поповић коjи жели да купи "Вршачке винограде”, Руси би, кажу, "Симпо”, а шваjцарски "Рош" заинтересован jе за земунску "Галенику”. Наводи се и да jе у Aгенциjу за приватизациjу jе стигло 950 писама за 350 предузећа. Процењуjе се да око 200 компаниjа неће преживети последњи круг приватизациjе што значи да их чека стечаj, а потом ликвидациjа. Mинистар финансиjа Душан Вуjовић изjавио jе jуче да постоjи велико инересовање за куповину фирми, коjе се налазе у реструктурирању и да се нада да ће бити довољно интересената да она предузећа у тоj групи од 502 фирме коjе су добре, наставе да живе. Oн jе на округлом столу о буџету у организациjи НИН фокуса рекао да очекуjе да ће Mинистарство привреде у наjкраћем року прегледати пристигле предлоге о заинтересованости за куповину фирми и расписати позиве за међународне понуде и тендере у складу са Законом о приватизациjи. "Чуjем да имамо доста позитивих одговора и очекуjем да ће неформално бити jош интересовања", изjавио jе министар Вуjовић. Са друге стране, сарадник бецког Института за међународне економске студиjе Владимир Глигоров рекао jе Танјугу да jе врло вероватно да наjвећи део тих предузећа вероватно неће опстати, jер су одавно "зрели" за стечаj и ликвидациjу. "Oво jе, вероватно, покушаj да се види да ли нешто, ипак, може да преживи и да се на неки начин трансформише", рекао jе Глигоров. Према његовим речима, већина тих фирми су заостали проблеми из раниjег периода, а те проблеме jе требало решавати раниjе. "Сад ниjе погодан моменат да се то решава, с обзиром на стање у српскоj привреди. Неизвесност с тим шта ће се урадити са српском привредом jе велика. За сада нема ни буџета, што коинцидира са високим степеном неизвесности, а то ниjе добро", закључио jе Глигоров. Представник Делегациjе EУ у Србиjи фреjк Jанмат каже да jе добро што jе приватизациjа започета, jер су та предузећа, наjвише кроз субвенциjе, много коштала државу. "Због ефекта на буџет важно jе да се приватизациjа спроведе. Добар jе и приступ да ће нека предузећа бити приватизована, а да ће она за коjе држава не буде могла да нађе купца бити ликвидирана, а њихова имовина распродата", рекао jе Jанмат Танјугу. Tе компаниjе, додаjе, праве велике губитке, а нама jе важно да се реформише економиjа што би у будућности отворило и нова радна места. Aгенциjа за приватизациjу jе обjавила позив инвеститорима 15. августа, а на списку за приватизациjу су 502 предузећа, од коjих 161 у реструктурирању. План jе да Mинистарство привреде до поцетка децембра одлучи коjа ће предузећа бити приватизована, а коjа ће ићи у стечаj. Законом о приватизациjи предвиђено jе да се приватизациjа друштвених предузећа заврши до краjа 2015. године. Фреjк Jанмат jе рекао и да би у исто време требало реформисати и друга jавна предузећа коjа нису за приватизациjу, попут Србиjагаса или EПС-а, а коjа такође добиjаjу субвенциjе и гаранциjе од државе. "Став jе EУ да би требало да смањите субвенциjе и гаранциjе за jавна предузећа, jер jе ниво тих издатака висок", рекао jе Jанмат. Извор: Танјуг