Правда

Без обзира на различите политичке оријентације и ставове сигурна сам да су сви посланици спремни да ратификују овај документ, рекла је Гојковић и прецизирала да се остварење права детета пре УН остварује пошто се исцрпе све институционалне могућности у земљи. Стварање једнаке шансе за сву децу мора бити приоритет у раду сваког у Србији, а скупштина и њен Одбор за права детета наставиће одлучну активност на мобилисању свих ресурса за изградњу друштва са нултом толеранцијом на насиље било које врсте, рекла је Гојковић. Она је на годишњој конференцији мреже омбудсмана за децу југоисточне Европе "Економска криза: Услуге за децу (ни)су опстале. Шта да чинимо?", која се одржава у Београду, рекла да је парламент посебно посвећен стварању законских предуслова да се права деце додатно унапреде примењујући европске стандарде и обавезе преузете потврђивањем Конвенције о правима детета. Гојковићева је подсетила да је Скупштина у априлу 2013. године донела "Маријин закон", којим кривично дело педофилије не застарева, и измене и допуне Закона о раду које труднице запослене на одређено време штити од отказа, чиме је, нагласила је председница, парламент показао да брине о будућности. Председница Скупштине је нагласила да су сви свесни да је тешка економска криза, која захтева уштеде и резове, у одређеној мери ограничава могућности развоја у многим областима, па и у проширењу услуга за децу, али да се ипак мора и може наћи начин да то не погађа оне најосетљивије, а то су деца без родитељског старања, деца са посебним потребама, "децу улице"... "Забрињавају подаци о броју сиромашне деце како у Србији, тако и у земљама читавог региона. Деца, упркос економској кризи, не могу бити у другом плану. Зато је на нама да нађемо начина да побољшамо њихов квалитет живота", истакла је она. Обраћајући се учесницима Конференције, Гојковићева је нагласила да су Скупштина и Одбор за права детета препознали важност континуираног залагања за права деце и младих и потребу за унапређењем услова живота, како путем законодавне активности, тако и контролом рада и подсећањем извршне власти на њене обавезе. Подетивши да је Одбор за права детета формиран 2012. године, Гојковићева је истакла да то даје могућност да се Скупштина укључи и подржи иницијативе домаћих и међународних организација у циљу дугорочних и позитивних промена за сву децу у Србији. У том контексту она је напоменула да парламент учествује у пројекту чији је и покровитељ - "Социјална инклузија - Генерација будућности“, који помаже младима без родитељског старања да се припреме за изазове који их очекују након изласка из система социјалне заштите, на будућем радном месту или у школовању. "Овакав програм примењује се и у земљама Европске уније, највише у Великој Британији,Аустрији, Швајцарској и Француској, а у региону у Хрватској, Мађарској и Румунији", додала је Гојковићева. Она је пренела утиске са састанака на којима је у Скупштини разговарала са младима истакавши и чињеницу да је њима више од свега потребна подршка и осећај да нису сами. "Они имају своје снове, а на нама је да им помогнемо да те снове остваре", нагласила је Гојковић. Председница парламента је подсетила да је недавно ратификована Конвенцију о заштити деце од сексуалног искоришћавања и злостављања, Конвенцију о заштити деце и сарадњи у области међународног усвојења и Конвенцију Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици, како би се створили законски предуслови за бољу заштиту. Гојковићева је навела да Скупштина има добру сарадњи са заштитником грађана, да се тај однос развија у партнерски, посебно када су на дневном реду питања пружања подршке деци у области образовања, развоја сервиса за подршку деци са сметњама у развоју, сиромашној деци, ромској деци, деци без родитељског старања, деци улице. Омбудсмани: Деца да претрпе најмање штете током кризе Учесници годишње конференције мреже омбудсмана за децу југоисточне Европе истакли су данас важност настојања да деца, уколико већ не могу бити изузета из мера које се примењују у условима економске кризе, треба да трпе што мање штете. На конференцији под називом "Економска криза: Услуге за децу (ни)су опстале. Шта да чинимо?", заштитник грађана Саша Јанковић рекао је да је добро што Србија нормативно утврђује оквир за заштиту права детета, али и указао да се мора учинити и заједнички напор да се закони примењују, поштују и преточе у стварност. Заменица заштитника грађана Гордана Стевановић истакла је значај председавања Србије мрежом омбудсмана земаља југоисточне Европе. Она је навела да, по подацима из 2011. године, у укупној популацији има 17,2 одсто мање деце, а да се од претходног пописа становништва број деце смањио за 205.000, као и да је свако десето дете у Србији сиромашно. Према њеним речима, од укупног броја притужби око 10 одсто се односе на права детета. Стефановићева је такође навела да су одређене услуге деци ускраћене, као на пример смештај деце са сметњама у развоју у дневним боравцима, што је укинуто због ограниченој броја запослених у јавној администрацији. Директор Организације "Спасимо децу” за земље северозападног Балкана Андреа Жеравчић рекла је да та организација већ 15 година подржава рад омбудсмана у Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини. "Трендови у ове три земље у којима ми радимо су веома слични, велики је пораст сиромаштва посебно међу децом и то нас посебно забрињава, а услуге, када се и успоставе и треба да одговоре потребама посебно ризичних група деце, често су у пилот фази, покажу резултате, али се на крају не издвоје средства или су та средства недовољна", рекла је она новинарима у паузи Конференције. Жеравчић је додала да у све три земље постоје слични трендови и када је реч о рањивим групама, као што су на пример ромска деца, њихов приступ основном образовању, здравственој заштити и неким другим основним правима и зато постоји потреба за чешћим регионалним сусретима и сарадњом.

Прочитајте још:Нотари направили хаос! Све поскупело!(ВИДЕО) Овако су Амери на Васкрс 1944. „ослобађали“ Београд „тепих бомбама“

На питање које су то услуге које треба да буду пружене деци, она је истакла да су се у постратном периоду и у периоду транзиције појавиле много већ групе деце које имају одређене потребе, а систем заштите који је наслеђен није могао на њих да одговори. "Када поредим ситуацију у Босни и Херцеговини, Србији и Црној Гори, видим да Србија предњачи са тим мерама, а ради се о дневним центрима, продуженим боравцима за децу са потешкоћама у развоју, за децу која живе и раде на улици, програми подршке позитивном родитељству, склоништа...", рекла је Жеравчић. Омбудсман Републике Србије Нада Граховац пренела је новинарима да је кључно да остваривање права деце не може да се схвати као добортворни рад, већ дужност државе да испуни своје законске обавезе. Према њеним речима, када се постигне координиран рад у свим секторима и на свим ниовима власти, онда се добија одговор државе на закон који треба да штити децу, а не нека институција или организација појединачно. "Битна је примена закона, јер закон гарантује права, а све друго је питање пројекта од данас до сутра и капацитета и могућности", рекла је Граховац. Извор: Танјуг, РТВ