Правда

Деведесетих година, спољна политика Русије на Балкану је била толико неуспешна, да је градити добре односе са Србијом, иако показујући руску заинтересованост за политичко зближавање и широку економску сарадњу било прилично тешко. Остваривање економске сарадње је било затегнуто, јер је понижена и обескрвљена Србија, не нашавши подршку у Русији 90-тих година, већ почела да се оријентише ка Западу. Руководству Србије се учинило да је перспектива члнаства у ЕУ једнака равноправном партнерству са европским државама и да безусловно води у светлу будућност. Ипак су постепено српско-руске економске везе јачале. Према подацима Републичког статистичког завода Србије, обим размене Русије и Србије је у периоду јануар- април 2014.године износио 1094,6 милиона долара, што је за 14,8% више него у истом периоду 2013.године. Русија је заузимала треће место међу иностраним трговинским партнерима Србије. Ако говоримо о пољопривредним производима (поврће, воће, месо, житарице), Србија извози 62% у ЕУ, а у Русију свега 10%. У вези са украјинском ситуацијом Србија се нашла у веома деликатној позицији. Београд редовно подвлачи да се залаже за територијалну целовитост и одриче анексију Крима. У исто време, Србија заузима анти-руску позицију у стилу већине држава ЕУ. Зато је српска делегација гласала за одузимање пуномоћја руској делегацији у оквиру Парламентарне скупштине Савета Европе. Ситуација у земљи је потпуно болна: различите позиције и ставови, колебање између Истока и Запада на свим нивоима власти, велики притисак спољног фактора. Доминација идеје приступања у ЕУ обавезује српску делегацију да буде послушна. А гласање против резолуције, чини ми се, одражвало је више личне позиције српских посланика. Када је ЕУ почела да уводи санкције против Русије, Србија није подржала ту иницијативу. Министар иностраних дела Србије Ивица Дачић је признао: „Србија за сада није пуноправна чланица ЕУ. За Србију би увођење санкција Русији било равно економском самоубиству. Ми 100% зависимо од руске енергије“. Према његовом мишљењу „санкције штете најпре становништву, а не онима који доносе одлуке. Позицију Русије санкције неће променити“. Почетком августа министри иностраних послова ЕУ су трећим државама и државама кандидатима за прикључење ЕУ упутили апел да „не предузимају кораке који би могли да доведу до нових економских могућности које проистичу из увођења мера Русије“. У Србији је тим поводом стање посебно: она је могла у некој мери да надомести обим пољопривредног експорта у РФ после забране увоза европске робе, имала је са Русијом споразум о слободној трговини. Тада је ЕУ предала Србији неформалну молбу да се уздржи од подршке произвођачима. Држава је чекала одлуку владе овим поводом. Премијер Вучић је изнео позицију руководства државе, прилично магловито: „Србија уважава вољу ЕУ и неће субвенционисати извоз српске робе у РФ“. При томе, како је приметио шеф владе, Београд и даље нема намеру да уводи санкције Русији и да спречава домаће фирме да закључују нове послове. Српске власти се чак надају да ће обим извоза пољорпивредних производа на руско тржиште расти. У српској штампи практично нема чланка, који подржава санкције против Русије. Већина сматра да Србија мора да искористи шансу и да поправи свој економски положај. Срби сматрају да немају права да се придруже санкцијама из духовно-моралних, политичких и економксих разлога. А на адресу власти упућују само критике. Бивши председник скупштине, члан ДСС Драган Маршићанин сматра да деловање власти Србије у вези са извозом робе у Русију представља ништа друго до „меке трговинске санкције“. Према његовим речима, ради се о „несавесном и дрском захтеву ЕУ, која је током 90-тих увела санкције Београду“.

Прочитајте још:Владимир Јакуњин нуди амбасадору Кирбију часове из историје: Руси су ослободили Београд!Обама се није усудио да Украјини да формални статус „савезника изван НАТО”

Србија има разлога и шансе да размисли о сопственим економским интересима. Током 4 дана од 18.до 21.септембра 2014.године у Сочију ће бити одржан 13.Међународни инвестивиони форум „Сочи 2014“, где ће се одржати панелна седница „Могућности за међунеродну сарадњу у условима политике размена санкција“, коју организује Министарство развоја Русије и организација „Пословна Русија“. Српски политичари и бизнисмени ће свакако присуствовати на форуму и то даје наду да ће се наша сарадња развијати и јачати. Извор: Глас Русије