„Пројекат Јадар може бити реализован безбедно, може бити катализатор за развој економске Србије и може приближити Србији једну нову индустрију која се шири на цео свет“, рекла је Маријанти Бабић, главна заступница Рио Тинта на питање због чега је он добар.
Професор Ристић има другачије одговор на исто питање.
„Пројекат Јадар није добар због непредвидивих, неконтролисаних и врло извесних еколошких последица. Морам да кажем да смо ми добили нешто што се зове нацрт, такозвану Студију процене утицаја на животну средину, у вези пројекта који је укинут. Не постоји никакав правни основ да се нешто овако ради и чак је у тексту, преамбули документа наведено да је ово прелиминарног карактера у сврху дискусије и информисања и ‘не заснива се на било ком документу, радњи, пропису или решењу које доноси надлежни орган, део законског поступка, нити одлуке надлежних органа’“, навео је професор Шумарског факултета Ратко Ристић.
Ристић напомиње да „није лепо да председник Србије преговара са неким у Европи о нечему што је укинуто одлуком Владе Републике Србије“.
Бабић објашњава да је процедура о студији била започета пре укидања самог просторног плана.
На питање није ли било логично да, када је тадашња премијерка рекла да је на Пројекат Јадар стављена тачка, компанија закључа врата и оде из Србије, одговара да је много средстава уложено у овај пројекат.
„Ми смо студије објавили самоиницијативно, студије су биле у изради и када је план био укинут. Ми смо их објавили зато што смо желели да подржимо дијалог о овом пројекту за који сматрамо да је много битан за Србију, у који и даље верујемо на основу научно доказаних чињеница. Уколико се настави са пројектом Јадар, студије ће бити достављене надлежним органима и онда ћемо видети шта надлежни органи о томе кажу“, рекла је она.
Ристић је цитирао Александра Вучића из 2022. године рекао да би пројектом „уништили више људи него што је планирано“.
„Сада имамо најаву са Марошем Шефчовичем, одлазећим потпредседником Европске комисије, који у Словачкој веома подржава пројекат комапније Инобат. То је један старт-уп који би требало у Параћину да успостави највећи европски рециклажни центар за литијум јонске батерије, за шта је Влада Републике Србије најавила 419 милиона евра субвенција“, подсетио је.
„Џиновски корупционашки догађај, имена стручњака не знамо“
Посреди је „један џиновски корупционашки догађај“, сматра професор Ристић.
„Ја бих волео да наше тужилаштво, наше информативне и безбедносне агенције ураде посао који су урадили у Португалу када је због сличног пројекта и сличних активности привођен премијер, хапшени министри и пала је влада“, рекао је.
Понавља да ће Пројекат Јадар имати фаталне еколошке последице.
„Овај нацрт није квалитетна студија о утицају на животну средину и не може бити основ за неки јавни диалог. Помогао нам је да схватимо да ће бити уништено много земљишта, а основни ризици за подземне воде, за површинске воде нису отклоњени. И такође није елиминисан онај страх који смо сви осетили када је најрепрезентативнија српска експертска екипа у области биодиверзитета констатовала да ће бити избрисана мрежа живота“, рекао је он, мислећи на студију Биолошког факултета.
Ристић је, наводи, у студији преко 2.000 страна, могао да прочита само три имена – Никола Лилић, Александар Јововић и приватна фирма Енакта, те напомиње да ми не знамо ко су ти „експерти“.
„На студији радило више од 100 стручњака“
Бабић каже да се на студији радило шест година, да је учествовало више од 100 стручњака, 40 универзитетских професора и да је урађено преко 20.000 анализа.
„Одлука је била, пошто ово радимо самоиницијативно, да у самој студији буду наведени само носиоци израде студије, јер је толико дезинформација било о овом пројекту, да свако ко иступи и јавно каже да пројекат подржава, буде лично нападнут. Уколико се настави са пројектом даље, биће наведени сви који су радили на тим студијама у складу са оним како прописи налажу“, рекла је она и нагласила да је студија Биолошког факултета једна од оних које су део овог нацрта, нарочито када су у питању мере које су предложили.
Сваки пројекат који се гради има неминован утицај на животну средину, рекла је, али нема места за страх.
„Оно што студије које су израђене од стране независних стручњака показују јесте да Пројекат Јадар неће утицати на живот становника око рудника, процесног постројења или депоније индуструјског отпада. Да ће то бити све у границама које су предвиђене не само српским законима већ и највећим светским стандардима“, казала је Бабић.
„Компанија којој се не може веровати, која је имала фаталне, апокалиптичне пројекте“
Ристић каже да је Рио Тинто компанија којој се не може веровати.
„Имате фаталне, катастрофалне, апокалиптичне пројекте. Бугенвил – Папуа Новог Гвинеја, Фрипорт у Индонезији. Имате аферу са канцерогеним талком у пудеру Јохнсон & Јохнсон у који је уплетен Рио Тинто. У Солт Лејк Ситију, главном граду америчке државе Јуте, лекарска комора сваке године тражи од Врховног суда САД-а да обузда Рио Тинто и то није могуће“, навео је он.
И сам нацрт ове студије, сматра он, даје врло чудне ставове по питању тога где ће бити депоније отпада.
„У отпаду ће бити милиони тона јаловине са много арсена, са много тешких метала. Да ли ће то бити у приобаљу Јадра или ће бити у виду бране на потоку Штавица, у виду консолидованих неких чврстих погача које неће имати интеракцију са простором? Затим, често смо слушали да су пројектанти применили највиши могући степен сигурности, али ја морам све вас да подсетим. Много већи степен сигурности био је примењен у случају нуклеарне електране Фукушима у Јапану, па је цунами све то растурио. Ове године у бразилској држави Рио Гранде до Сол имали смо пробијање бране, 500.000 људи је било угрожено, неколико стотина је нестало. Имали смо у Британској Колумбији, у Канади пробијање сличне депоније највеће рударске компаније на свету Империал Металс на потоку Моунт Поли. Све је загађено било. Имали смо код нас катастрофу у Румунији, у питању је био рудник злата Баја Маре на Карпатима, то је слив Тисе, па је све то дошло и до Србије“, набројао је он.
Професор каже да се овде размишља о пројекту који није тек тако у приобаљу Јадра, већ може да потенцијално угрози Дрину, Саву и дође до Београда.
„Ми онда треба да се плашимо шта ће бити са 2,5 милиона људи и водостабдевањем. Морамо још нешто да констатујемо. Рио Тинто то је приватна рударска компанија. Доминантни власници су фамилиа Ротшилд. А на списку акционара можете наћи кинеску корпорацију Алуминиум Цорпоратион Лимитед, можете наћи инвестиционе фондове као БлацкРоцк Инвестмент или БлацкРоцк Фунд Адвисориес. А можете наћи и Норвешку инвестициону банку. Дакле исти они Скандинавци који тако љубоморно чувају своју животну средину инвестирају за овакве пројекте широм света“, оценио је он.
Рио Тинто постоји 150 година, мењало се и рударство, и стадарди“
На питање зашто професора Ристића нису позвали да учествује у студији, Бабић одговара да не бира Рио Тинто стручњаке, већ они који су надлежни за израду студије.
Додаје да не зна да ли је међу стручњацима учествовао неко ко није за Пројекат Јадар.
„Да ли јесу или нису, они професионално оцењују предложена решења коју ми дајемо и стављају их у контекст заштите животне средине. Њихов посао није нити да подржавају, нити да не подржавају Пројекат Јадар. Њихов посао је да дају своју стручну оцену о томе како предложена решења могу да утичу на животну средину“, рекла је.
Објаснила је да су баш због тога самоиницијативно објавили ову студију, јер желе да чују свачије мишљење и позвала и професора Ристића да дође код њих у компанију и разговара са њиховим стручњацима.
Додала је да је ово компанија која постоји 150 година, која се котира на две међународне берзе и да је природно да имају различите акционаре.
„Кад имате компанију која постоји 150 година, ви имате индустрију која постоји 150 година. Рударство пре 150 година, 50 и данас није исто. Стандарди нису исти. Све информације о свим међународним пословима компаније Рио Тинто јесу објављене на нашем сајту. Свако може да се упути у њих. Инвеститори се обавештавају редовно о свим ситуацијама. Ја сам ту да са грађанима Србије, и са професором Ристићем и са вама говоримо о пројекту Јадар, а не о било ком другом пројекту у коме нисам учествовала. Тако да, с тим у вези, апсолутно можемо о томе да говоримо када овде буде био генерални директор компаније Рио Тинто“, одговорила је.
Зашто (не) расте ништа око бушотина?
Ристић каже да је он поборник рударења, али само у јавном интересу.
„То је интерес који је сублимиран у име већине људи у овој земљи, не ради приватних, страних рударских корпорација. Имамо неке пикантне детаље из Долине Јадра, рецимо тамо годинама функционише неких пет стотина бушотина. Када се раде бушења, има један материјал којим се испира бушотина и зове се исплака. То се класификује као опасан рударски отпад. Ми не знамо шта је са тим опасним рударским отпадом. Имамо парцеле, где је изливано нешто из бушотина, где немате усева, а пар стотина метара даље имате, рецимо, кукуруз који превазилази висину од готово два метра“, рекао је он.
Бабић је одговорила да су рађена геолошка исраживања у складу са дозволама које су тада идате.
„У тим дозволама је било предвиђено како треба руковати исплаком, према условима које издају надлежни органи. У нашем случају то је било јавно комунално предузеће Наш дом из Лознице које је било наведено као орган који треба да одреди како се рукује исплаком. И они су одредили да исплака треба да се одлаже у тачно предвиђеним касетама које се налазе на депонији у Лозници и које су биле превожене од стране јавно комуналног предузећа или подизвођача“, рекла је.
Земља око бушотина где ништа не расте, каже, механички је оштећена тешком механизацијом.
„Око пиезометара, то су оне плаве цеви које видимо често на телевизији, око њих све расте и они не цуре“, навела је Бабић.
Ристић је додао да ће свака приватна компанија да бајковито представља све што ради, али да смо на примеру Ваљева, Бора и других видели да увек не буде тако.
Бабић истиче да свака индустрија која расте мора да има везе са рударством. „Тако да ИТ индустрија не може да функционише уколико неке тамо рударске компаније не произведу компоненте које су неопходне за све што ИТ индустрија треба да користи. Чак и пољопривреда. Борна киселина је један од главних елемената који се користе у производњи вештачких ђубрива“, рекла је.
Истакла је да, на основу радних нацрта, студија о процени утицаја на животну средину који су радили независни стручњаци, јесте да пројекат Јадар заиста може бити реализован безбедно.
„Вучић нема никакво знање о овоме, нити подршку народа, не може самоиницијативно да одлучи“
Ристић је казао да „када се раде овако дискутабилни пројекти не може компанија која жели да реализује пројектат и да ангажује људе који ће да раде студију о процени утицаја на животну средину“.
„Шта би било исправно? Дође Рио Тинто, хоће нешто да ради. Поднесе Министарству животне средине, рударства, грађевине итд. захтев, а та министарства онда, независно од Рио Тинта, ангажују најбоље српске експерте по појединим областима, плате им и они ураде студију процене утицаја на животну средину и онда се рачун испостави било којој компанији“, објаснио је.
Постоји много доказа да су литијум-јонске батерије екстремно опасне, додаје.
„И рецимо у Норвешкој на трајект не можете да уведете аутомобил са литијум-јонском батеријом. У исто време развијене су неке друге батерије типа натријум-јонске, графенске батерије, водоничне, горивне ћелије. И оно што често чујемо од ових наших, морам да кажем, прилично неуких политичара, у које сврставам и Александра Вучића, не може он да прича на основу свог никаквог знања о аутомобилској индустрији, батеријама, технологијама“, рекао је.
Ристић сматра да је крајње време да се наша јавност уозбиљи.
„У Зимбабвеу је протеран УСАИД око коруптивних активности у вези експлоатације литијума. Председник Мексика, Обрадор, избацио је све стране компаније и рекао, у реду, ако је литијум толико важан, чувамо га за наше потребе. Дакле, не може Александар Вучић самоиницијативно, без икакве подршке народа, да доноси неке одлуке које ће исти тај народ да уведу у велике тензије и у велике проблеме“, рекао је.
Упитана о стратешком партнерству Европске уније и Србије, Бабић каже да нема никакве информације о овоме.
„То је између Србије и Европске уније. Ти меморандуми су нешто што видимо да Европска унија потписује са различитим земљама у свету. Ми не бисмо били први, мислим да бисмо били можда, 14. земља која је то потписала, генерално за критичне сировине. Ја сам сагласна са професором Ристићем опет, али законска регулатива је таква и знам да је чак и он у студијама о процени утицаја на животну средину који је суфинансирали инвеститори. То не значи да професор Ристић није био независтан у тим студијама, као што је случај код нас“, закључила је она.
Извор: Србин.инфо
