Правда

Управо то је и привукло многе Келте. Резултат шкотског референдума о независности је следећи: око 53 одсто становника је гласало против отцепљења, око 47 одсто је било «за». У принципу, такав резултату су и предвидели. Реч је била само о процентима. Међутим, конзервативни премијер Британије Девид Кемерон ипак није спавао читаве ноћи у својој резиденцији. У зору 19. септембра после претходних резултата на Даунинг-Стрит, 10 завладало је такво расположење, како је написао лондонски лист Гардиан, као да је Лондон тек добио битку код Ватерлоа. Све у свему, Њено Величанство неће морати да префарба «Јунион Џек» у нове боје, а картографи цртају нове карте. Британија ће остати чланица СБ УН (нико није промислио да је без Шкотске она могла да изгуби тај статус). Девид Кемерон ће остати премијер (он је обећао да ће поднети оставку ако се деси «најстрашније»), фунт стерлинга и Сити неће пасти без шкотске нафте, а сепаратисти читаве ЕУ неће добити такву инјекцију адреналина, на коју су се надали. Социолози, који су већ добили претходне податке, кажу да је све могло да буде другачије, да нису Шкотланђани испољили својствену им мудрост и осећај очувања породице. У логору «против» је број жена знатно превазилазио број својих необузданих сународника. Иначе, Лондон има право да се весели. За сада.Премијер Кемерон је рано ујутро иступио испред своје резиденције и изјавио да ће Лондон уважавати и узимати у обзир мишлење Шкотланђана. Ми смо могли да покушамо да блокирамо такав референдум или да га знатно одуговлачимо. Међутим, када је реч о великим проблемима, боље је да се усвоји одлука, а не да се крије од проблема. Страствено верујем у Уједињену Краљевину. Највише сам желео да остане неподељена. Међутим, истовремено сам и демократа. Било је праведно да пружимо шкотском народу право да каже своју реч. Како је рекао, признавши резултате референдума први министар Шкотске и лидер Шкотске националне странке Алекс Салмонд, Шкотланђани су извршили преокрет у политичкосм животу Британије и доказали да имају право да буду услишани. Долазак учесника референдума је износио 86 одсто свих, који имају право гласа. Тако се нешто није десило у неком референдуму, ни приликом избора током читаве историје ни у једној демократској земљи. То је био тријумф демократског процеса. Јунионистичке странке су крајем изборне кампање обећале да ће проширти пуномоћја Шкотске. Видићемо као ће то они учинити. Чекамо да ће сва обећања бити испуњена брзо и у пуној мери. Ван Британије је шкотски пример изазвао код једних (присталица отцепљења) одушевљење, док код противника незадовољство. Зашто Шкотланђани смеју да гласају о будућем суверенитету, док, рецимо, Каталонцима Мадрид то ускраћује? Зашто владе и руководство ЕУ ускраћују то Фламанцима у Белгији, Корсиканцима у Француској, Басконцима у Шпанији, становницима северних области у Италији, Мађарима у Румунији? Зашто Вашингтон и Лондон ускраћују такво право Доњецку и Донбасу? Зашто је слични референдум на Криму «аншљус», док је у Шкотској легитимно право народа?

Прочитајте још:Ево како је намештан референдум у Шкотској (ВИДЕО)

Сада треба сачекати, хоће ли конзервативна влада у потпуности испунити своја «шкотска обећања». Нацрт Закона о Шкотској мора да буде објављен за Дан Роберта Бернса – 25. јануар 2015. године. Рођендан свог националног песника Шкотланђани славе као празник. Међутим, 2015. године ће бити одржани свеопшти избори, дакле, нови парламент неће моћи да размотри нацрт пре њиховог одржавања, већ само у јесен. Алекс Салмон је уверен да ће остати лидер Шкотске националне странке и водити је шкотланским изборима 2016. године. Он је већ изјавио да уколико сва обећања не буду испуњена, он ће поново организовати референдум у Шкотској. Само његов резултат може да буде не толико пролондонски. Извор: Глас Русије