Норвешку је последњих дана августа дигла на ноге прича о томе да је на западу земље, на плажи Хелесто, јужно од норвешке нафтне престонице Ставангера, убијен тринаестомесечни граничарски шкотски овчар Тенес. Више од хиљаду људи окупило се у протестној колони да изрази свој бол, тугу, али и снажан протест због свирепог убиства тринаестомесечног Тенеса. Трагичног дана Тенес, који припада раси „бордер коли”, кренуо је са својим газдом на пецање. У близини плаже пасло је стадо оваца са оближње фарме. Док је власник пса Оле Стангеланд забацивао штап, изненада се зачуло репетирање пушке. Оле је приметио старијег фармера како наоружан трчи према плажи. Први хитац погодио је пса Тенеса у ногу. Уследио је и други метак – овога пута сељак је „убио пса као зеца”. Седамдесетогодишњи власник фарме сео је потом у џип, „потписао се” на плажи и одјурио. Док је газда Оле сузних очију грлио и посматрао беживотно тело свога љубимца, поново су зашкрипале гуме на песку: фармер се вратио и кроз прозор избацио пластичну кесу поручивши да ће тако проћи сви који угрозе његово стадо. Готово сви норвешки медији известили су детаљно о злочину на плажи Хелесто. Згрожена јавност дигла се на ноге. Вест о бруталном и убиству прострујала је и друштвеним мрежама. Сутрадан су на место злочина пристигле колоне демонстраната. Локална полиција морала је да пошаље додатне снаге и обезбеди ред и мир јер се више од хиљаду љутих људи и нешто мање бесних паса сјатило да запале свеће, а паљењем бакљи изразе протест против суровог убиства. Многи су плакали. Магнус Винтер, лидер невладине организације „Помоћ псима”, која у округу Рогаланд окупља око 10.000 чланова, био је организатор комеморације и протеста на плажи Хелесто. Вођа покрета „помоћ псима” у име удружења поклонио се сенима трагично настрадалог Тенеса, изјавио саучешће власнику и одржао кратак, али дирљив, опроштајни говор. Потом је учесницима комеморације и протестног митинга поделио на стотине тениских лоптица. На свакој је исписано име трагично настрадалог пса Тенеса: сваки пут када сте напољу са својим љубимцима и бацате лоптицу, сетите се невиног и недужно настрадалог младог Тенеса, подсетио је присутне Винтер. Фармер који је упуцао Тенеса правдао се новинарима да је то урадио у „самоодбрани”, бранећи своје стадо. Сваки дан овде долазе пси и нападају, уједају, а некада и прекољу овце, пожалио се времешни сељак. Он и његово стадо од 80 оваца и 150 јагњади, каже, живе у страху од паса и неодговорних власника. Од дана када је одлучио да узме правду и пушку у своје руке, фармер из малог месташца Сула преживљава пакао и ноћне море. Размишљао је све да прода и оде. Данима поред његовог имања пролазе мештани колима и „свирају”. Трубе бесомучно, показују средњи прст кроз прозоре, а неки богами и прелазе руком преко грла претећи да ће га „заклати као пса”. Прете му смрћу свакодневно преко телефона, кажу да ће му запалити кућу, јадао се новинарима власник фарме. Огорчени мештани варошице Сула, а и други који су чули за свирепи злочин, тражили су крв, освету („око за око, човека за пса”), хајка на седамдесетогодишњег фармера толико је узела маха да је јавно морао да се огласи и спречи линч вођа удружења „Помоћ псима” Магнус Винтер. Он је преко медија апеловао да се страсти смире и закон не узима у властите руке јер је случај у надлежности полиције.
Прочитајте још:„Пасје лудило”, наслов је једног коментара објављеног на порталу канала норвешке државне телевизије у коме аутор оштро критикује Норвежане због недостатака емпатије према страдању цивила у ратним сукобима. Призоре са паљењем свећа и протестним колонама, маршевима због убиства једног пса – назива гротескним и на граници неукуса. У дебатама и коментарима у норвешким медијима, многи су питали куда иде ова цивилизација, да ли нас је захватило својеврсно „људско беснило”, јесмо ли се навикли на страдања да нас више тангирају губици љубимаца него људских живота.Угледни писац и новинар Мимир Кристијансон, каже да „док су Норвежани помно пратили протесте због убиства једног пса, падале су кише бомби у Гази, гинули су и гину деца и цивили у Украјини, Сирији”. „Нико ништа није предузео, нико се није ангажовао. Оно што је покренуло Норвежане било је убиство пса. Лепо је и надасве дирљиво видети колоне људи са запаљеним бакљама због убијеног пса, али ако мало дубље загребете испод тих протестних маршева видећете нешто забрињавајуће, нељудско”, упозорио је Кристијансон. „У модерним демократским друштвима човек има посебан положај, и то је нешто неприкосновено. Али, ако се животиње изједначавају или уздижу изнад људи, онда се распадају, уништавају људске вредности. Уколико се ми више бринемо о кућним љубимцима него о судбинама људи из других делова света, онда не само да понижавамо те људе већ срозавамо и наш систем вредности. Онда то не значи да смо животиње подигли на наш ниво, него да смо ми као људи пали на ниво животиња”. Новинар је и грађанима указао и на дилему шта ако дођу у (не)прилику да бирају кога би спасли, рецимо, из запаљене куће: пса љубимца за кога сте дуго и присно везани, или неког просјака. „Уколико размишљате и двоумите се кога бисте извукли и спасли из ватре – онда се и ви налазите у опасним водама. Баш као и ови што пале свеће и организују масовне комеморације и мимоходе због изгубљених љубимцима”, протумачио је на свој начин ову дилему норвешки писац.
