Правда

Пре или касније вратићемо се ономе што је било - јединству словенских народа, јединству Руског света. Ја подржавам Новоросију зато што сам пре свега Рус. Зато што не могу мирно да гледам како гину моји сународници - и то чак не током ратних дејстава, него једноставно у језивим условима. Питање Новоросије је изузетно сложено, али у исто време веома једноставно. Када говоримо о постојању феномена Руског света, имају се у виду два његова аспекта - велики и нешто мањи. Велики руски свет је онај који се налази у срцима свих људи који деле заједничке руске вредности. И постоји сасвим конкретан Руски свет. То је територија на којој је он настао. Имам у виду Рус, која се касније, нажалост, поделила на три државе. Тај Руски свет, по мом мишљењу, има потпуно јасне границе. Његове данашње контуре налазе се отприлике у границама словенских република СССР из 1939. године, када Црвена армија још није била „ослободила“ Западну Украјину. Руски свет морамо бранити свим силама и свим средствима, јер тај свет је наш. За мене је то продужетак моје Отаџбине у којој живим. Новоросија осећа управо то - припадност Руском свету. Наглашавам, то је моја лична тачка гледишта као Руса, то није државни став, није став Комитета за подршку јавности становницима Новоросије, чији сам члан. Владимир Јасно Сунце (Владимир I), кажите, да ли је он представник Руског света? Да, нема сумње. А где је он живео? У Кијеву, и ја га сматрам оснивачем наше државе. Кијев је мајка руских градова и један од центара Руског света, као Санкт Петербург и Москва. Без обзира на то што сам ја по рођењу Московљанин, Кијев је моја отаџбина, и ја сам као део Руског света пореклом одатле. То мишљење деле многи Руси. И они који се боре за Новоросију и осећају заједништво Руског света. Међутим, постоји много обманутих људи у Украјини, из којих су избили тај осећај. О каквим Украјинцима може бити речи? Треба схватити да Руси и Украјинци нису два братска народа, већ две гране једног народа. Ја сам 30 година живео у Кијеву, и 90 одсто становништва је говорило руски. И становници Новоросије желе да говоре на свом матерњем језику. Украјинска култура је занимљива као део наше културе, уколико је допуњује, али као самостална појава изазива у мени извесну сумњу. Чак је и Тарас Шевченко, који се сматра националним генијем, писао личне дневнике на руском језику. О писцу Гогољу, који се родио у Нежину, а који је себе сматрао Русом, не треба ни говорити... Међутим, данашња култура државе Украјине у потпуности је изграђена на негирању Русије. Узгред, и ја сам имао један „догађај“ - најбољи пријатељ ми је послао писмо у којем ми је поручио: „Не желим више да те познајем“. То се догодило након што сам потписао писмо културних радника у којем је подржан став председника Русије о Украјини и Криму. То што је написао ме је шокирало. Познајемо се 40 година, заједно смо се школовали. Шта ћете, 23 године деловања разних иностраних организација нису прошле тек тако и без последица. Украјина страшно жели у Европу, а то значи да се на сваки начин удаљи од Русије. Ја саосећам са својим заблуделим сународницима, и имам велике симпатије према људима који су нашли у себи снагу да се супротставе тој превари. Како објаснити становницима Украјине стварно стање ствари? Треба их само упознати са историјом. Испричати им да је на тој територији прво била Кијевска Рус, да је затим 100 година била Велика кнежевина Литанија, а затим још 150 година Пољска држава, Државна заједница Пољске и Литваније, а потом 350 година Русија, након што је део нашег народа изразио жељу да нам се врати. За мене је постојање Украјине одвојене од Русије - нонсенс. То је део наше заједничке земље. Исто као и Кубањ - то је део наше земље. Шолохов је био Козак, и јунаци у његовим делима причају на свој начин, али зар они нису Руси? Многи културни делатници не желе да се изјашњавају о Новоросији, за то постоји много разлога: од елементарног страха, да се шта не догоди, до апсолутно тврдог става који дели мишљење кијевског руководства.

Прочитајте још:Кирбија треба одликовати Куртовићевим орденомОвако изгледа најбољи и најлошији сценарио за Новорусију!

Али, мени се чини да, ако желиш добро свом народу, треба да делиш идеје које инспиришу оне који бране Новоросију, а, самим тим, и Русију, твоју Отаџбину. Помирење зараћених страна је апсолутно могуће. Сетите се Чеченије. А сада је Чеченија пример стабилности на Северном Кавказу... Време лечи све, нарочито када се лечење не омета споља. Лош мир је бољи од доброг рата - то је тачно. Надајмо се миру у братској држави. Извор: Факти