Писмо преносимо у целости:
“Партизан је саставни део мог свакодневног живљења од 1947. године, кад сам као дечачић у мом родном Поткозарју почео навијати за њега, као и многа деца са тог подручја, јер је име Партизан у Поткозарју било светиња. У Партизану и у многим његовим клубовима сам као афирмисани привредник и политичар много тога доброг урадио поготово за време бивше Југославије, а од Партизана никад нисам ништа узео за разлику од неких који су се у њему и преко њега обогатили, а то преведено значи да ја не припадам ниједној групацији навијача Партизана, звали се они „гробари” са Југа, „јужни фронт” или „забрањени”, већ искључиво сам навијач Партизана, као и стотине хиљада других партизановаца на простору бивше Југославије. Али нас зато све оно што штети нашем народу и Партизану погађа и зато реагујем.
Бар мени који сам као дечачић у родном Поткозарју за време Другог светског рата прошао праву животну голготу, је добро познато какве су стравине злочине над српским народом починили усташки зликовци и нацисти Адолфа Хитлера, а усташко-нацистичка офанзива на Козари јуна и јула 1942. године имала је за циљ да потпуно уништи српски народ на Козари. Уз српски народ, Јевреји су били највеће жртве усташких зликоваца и нациста Хитлерове Немаке на подручју бивше Југославије. Партизан је славно и часно име и оно симболизује ону грандиозну антифашистичку борбу српског и других народа у Другом светском рату на простору бивше Југославије. Југословенско спортско друштво Партизан и у њему фудбалски клуб основано је 4. октобра 1945. године, на основу одлуке врха Југословенске народне армије. После једног бурног и тешког времена на које српски народ може бити поносан, а посебно навијачи Партизана, будући да је један од оснивача и први председник ЈСД Партизан генерал пуковник и народни херој Пеко Дапчевић командовао партизанским јединицама и јединицама совјетске Црвене армије у борбама за ослобођење Београда од 14. до 20. октобра 44. године”. Извор: Вечерње НовостиПрочитајте још:
