Правда

То је био први случај непосредног избора председника Савезне републике Југославије, пошто су претходно донети амандмани на Устав СРЈ. Тријумф Војислава Коштунице над Слободаном Милошевићем у трци за председника СРЈ пратила је и победа ДОС на парламентарним изборима на нивоу Србије, са 41,77% гласова, укупно 58 мандата наспрам 44 коалиције СПС-ЈУЛ. Општи избори на републичком и савезном нивоу расписани су 27. јула 2000. године, а већ дан касније Главни одбор Соцојалистичке партије Србије је једногласно потврдио кандидатуру Слободана Милошевића за нови мандат на позицији председника СРЈ. По расписивању избора, владајућа странка у Црној Гори, ДПС, заједно са коалиционим партнерима, Народном странком и Социјалдемократском партијом, донела је одлуку да бојкотује савезне изборе, а то је опозицији у Србији саветовао и Српски покрет обнове. Предизборна кампања владајуће партије почела је објављивањем снимка где један од ухапшених, наводно Холанђана, признао да је планирао убиство Слободана Милошевића. Упркос ранијим најавама да ће бојкотовати изборе, Српски покрет обнове је кандидовао Војислава Михаиловића за председника СРЈ, надајући се да ће уз њега стати и Демократска опозиција Србије, међутим, дан касније ДОС је као свог кандидата истурио Војислава Коштуницу, председника ДСС. То тада највећа опозициона кампања кренула је 17. августа, покренуло је 37 невладиних организација под слоганом “Време је“, а уз говоре опозиционих лидера организовани су и концерти, искључиво алтернативних музичких праваца. У јеку кампање српску политичку сцену је потресла вест о киднаповању бившег председника Председништва Србије Ивана Стамболића, чији посмртни остаци су пронађени на Фрушкој гори три године касније. Званична кампања ДОС почела је 1. септембра конвенцијом у Сава центру, а у наредних неколико дана забележене су велике бруталности припадника полиције над члановима “Отпора“, организације која је била стуб опозиционог покрета. За разлику од ДОС, који је завршни митинг организовао испред Савезне скупштине у Београду, Слободан Милошевић је своје последње обраћање пред изборе изнео на војном аеродрому у Беранама. По завршетку изборног дана, Центар за слободне изборе и демократију је саопштио да Коштуница убедљиво води, а тај резултат су потврдили и штабови ДОС; СРС и СПО, што није био случај са Савезном изборном комисијом.

Прочитајте још:

(ВИДЕО) Није знао да га снимају: Камерон рекао да краљица „преде“ од задовољства

Ево кога се украјинска војска највише плаши

Она се са прелиминарним резултатима појавила 26. септембра, а они су подразумевали да ће морати да се одржи други крут избора, пошто, наводно, ниједан од кандидата није добио више од 50% гласова. То је изазвало велике протесте опозиције, која није прихватила те резултате и оптужила власт за крађу избора, а 28. септембра СИК објављује да је Коштуница освојио 48% гласова, осам више од Милошевића. После неколико дана запаљивих изјава у којима је кривио опозицију за покушај рушења државе, уз називање унутрашњим непријатељима, Милошевић је 5. октобра признао пораз, после великих демонстрација у Београду. Демократска опозиција Србије је, после објављивања коначних резултата, у коалицији са Српском народном странком формирала владајућу већину у парламенту и формирала Владу на челу са Зораном Ђинђићем, који је на том месту остао до убиства 12. марта 2003. године. Функција председника СРЈ престала је да постоји у фебруару 2003. године формирањем Државне заједнице Србија и Црна Горе, чиме је Војислав Коштуница остао без позиције, а његова ДСС је прешла у опозицију. Извор: Б92