Правда

Снажна регулација токова река, као и сужавање плавних подручја појачали су поплаве низводно, јер плавни талас нема простор за разливање, и брже дође до низводних токова и узрокује веће штете него што би иначе. То је случај са свим низијским рекама, а систем одбрана од поплава у облику насипа и акумулиација не функционише у тако екстремним условима, јер немају довољан капацитет. „Због утицаја климатских промена овакве екстремне хидролошке појаве ће бити све чешће, те је потребно већ сада почети радити на природном системима одбране од поплава. То подразумева природне ретенције и давање рекама што више простора за изливање, а насипе и осталу скупу инфраструктуру треба градити само у насељима и за заштиту индустријских зона и већих саобраћајница“, сматра Душка Димовић, директор програма WWF-а у Србији. Тренутни систем обране од поплава укључује велике водорегулацијске захвате попут комбинација брана, продубљивања корита и прављења канала, обалоутврда и обалних насипа те уклањање водене вегетације. Екстремне падавине какве су забележене протеклих дана, тло засићено водом од пређашњих падавина које су последњих месеци изузетно честе, те речна корита препуна воде, довела су поново до снажних поплава. „Речне долине треба што више отварати, како би реке добиле више простора за своју природну динамику која најбоље регулише велике плавне таласе“, истакла је Димовић.

Прочитајте још:За поплављене у општини Кладово за пет дана уплаћено 2600 динара!Где је новац за обнову поплављених подручја?

Природна плавна подручја могу овакве плавне таласе ублажити и смањити њихов утицај низводно. У нашој земљи добри примери како ова подручја могу смањити последице поплава су специјални резервати природе Горње Подунавље, Обедска бара, Карађорђево и Засавица, као и Парк природе Лоњско поље у Хрватској, велика ретензија који штити како Београд, тако и Загреб од поплава. Оваквих природних система одбране од поплава би требало бити знатно више. Извор: nationalgeographic.rs