Правда

Аналитичари које је „Политика” консултовала верују да неког озбиљнијег сукоба између Николића и Вучића нема, мада се многима чини да у овој причи има превише дима, а да нема ниједне политичке ватре. Иако га новинарка РТС није питала о односима са председником државе, Александар Вучић је нашао за сходно да, „поводом разних спекулација у медијима”, разјасни да он са Томиславом Николићем има најбољу могућу сарадњу. Вучић је додао да председник одлично обавља свој посао и да ће га СНС и он лично подржати на изборима. Томислав Николић је на ТВ Пинку нагласио да ће се о кандидатури договорити са „породицом, Вучићем и СНС”.  Додао је да је „постојала та жеља од раније да нас раздвоје, то се ради систематски, сада је та акција већих размера”. Тако се ствара утисак да су они у сукобу, што долази од „људи болесних амбиција”. Приче о сукобима Николића и Вучића заиста се појављују у појединим медијима, после краћих или дужих пауза, од оснивања Српске напредне странке. После доласка на власт само су добијале на жестини, па се по кулоарима причало и да они уопште не говоре. Обојица су написе о свађи демантовали, али им то није било од помоћи. Повремене варнице између Николићевих и Вучићевих сарадника свакако нису помагале у смиривању оваквих прича, а оне „севају” непрекидно и дају додатни материјал за медије. У медијској причи о сукобима политичког оца и сина, „отац” Томислав Николић је увек негативац. Тако је било и на почетку мандата председника Србије, када је био политички јачи од тадашњег првог потпредседника владе. У добијању улоге негативца Николићу су можда  припомогли његови саветници, којима се, чини се, никако није свидело што њихов шеф председничку функцију обавља у складу са Уставом и што је моћ у рукама владе и све моћнијег Вучића. Баш у то време, права посластица за медије, којима је овај сукоб био стална тема, стигла је управо из председниковог окружења, када је, тада његов врло гласни и свеприсутни саветник, Оливер Антић био пун разумевања за Владимира Цвијана, који је напрасно постао јако незадовољан „деспотским понашањем” Александра Вучића. Цвијан је „открио” деспота у Вучићу, кад је Вучић открио како Цвијан одлази на тајне састанке са Мирославом Мишковићем, који је недуго затим ухапшен. Антићеви иступи били су, благо речено, непримерени. Такви да је и син Томислава Николића, Радомир, председник ИО СНС-а, рекао да би он требало да поднесе оставку. Антић је остао код председника, отишао из СНС-а и, што се медија тиче, постао готово невидљив.

Прочитајте још: Обама похвалио Николића: Само тако!

Било је још неколико „великих неспоразума“ на линији Николић–Вучић, који су добро припомогли причи о њиховом сукобу. Да подсетимо само на Николићево писање резолуције о Космету, где је била и реченица којом се уз одређене услове предвиђа прекид преговора Београда и Приштине, која је нестала из текста који је стигао у Скупштину Србије. Да подсетимо и на Николићеву критику коју је на рачун Дачићеве владе изрекао у Москви поводом енергетског споразума, који је министарка енергетике Зорана Михајловић покушавала да промени. Председникови гафови темељно су обрађивани, нарочито после парламентарних избора на којима је Вучић постигао изузетан успех. У Вучићевој влади није било места за Николићеве људе, па ни за оца Николићеве снахе Милана Бачевића. Председник, како је рекао, није баш био задовољан списком министара, али је рекао да се није и неће мешати у Вучићев избор, јер Вучић одговара за рад владе. Сетимо се и Николићеве изјаве о БиХ као неодрживој држави у време кад је Вучић ишао у посету тој држави. Да поменемо и то како је председник отишао на одмор у Турску, у време кад је Вучић говорио да због поплава неће на одмор. Николић је, приде, непосредно пред пут, дао интервју Танјугу, који је објављен кад је он већ био на плажи, у коме је истакао да није задовољан како тече обнова... Све поменуто припомогло је одржавању приче о сукобу Николића и Вучића, мада обојица такве приче демантују. Драгомир Анђелковић, политички аналитичар, верује да сукоба нема. Он истиче: „Николић је, можда, увидео да је у Вучићевој сенци и да је висок рејтинг отишао тамо где је моћ, па покушава да ревитализује своју позицију. У том светлу бих гледао његову изјаву да је могуће да он и Вучић замене позиције. То је помало смешно, јер се о томе, ипак, одлучује на изборима. Ипак, мислим да нема сукоба и да одређени опозициони центри, али и неки у владиној коалицији, желе да све што се догађа предимензионирају. Свађају се људи из њиховог окружења, због старих анимозитета, али између њих двојице нема озбиљног сукоба.” Ђорђе Вукадиновић, главни уредник „Нове српске политичке мисли”, каже да је врло тешко рећи има ли сукоба после убедљивих демантија двојице лидера. Он додаје: „Морам признати да упркос енергичности тих демантија, мени се чини да у тој причи о сукобу има нечега. Обрнуо бих ону народну изреку, па бих рекао да где има медијске ватре има и политичког дима, односно да несугласице постоје, а разне групе их, којима то одговара, потенцирају. Рекао бих да је сада на снази неко примирје за које не знамо колико ће потрајати. Николић је у незахвалној ситуацији, јер он подршку влади даје сад, а подршка коју ће он, евентуално, добити од свог политичког сина и СНС-а на дугом је штапу, нешто што ће доћи, или неће доћи.” Могу ли ове сталне приче да доведу до стварања неповерења између Николића и Вучића, Драгомир Анђелковић није рад да спекулише, али подсећа: „Кад се у Србији нешто закотрља у медијима, онда као лавина добија на интензитету. Тешко је то сад реконструисати. У крајњој линији, на свакога можете да баците сумњу.”