Правда

Ако се узме у обзир да је и у августу дати индекс пао у поређењу са јулом за 1,7 пунктова, претекавши чак најпесимистичније прогнозе, може се говорити не о тенденцији, већ о готовој чињеници. Економија Немачке, локомотиве зоне евра, почиње да пикира, она је, по речима експерата, „потпуно измучена“ и инвеститори престају да верују чак у немачке перспективе. Европа стагнира – такав закључак проистиче из последњег месечног извештаја међународне истраживачке компаније Markit. Документ је констатовао пад такозваног збирног индекса набавних менаџера (PMI) у зони евра у септембру до минималних одредница од децембра 2013.  године.

Прочитајте још: (ВИДЕО) Немачки тв канал ЗДФ исмејао украјинске лажи о рату и Русији!

Организација за економску сарадњу и развој као један од кључних негативних фактора назива економску неравномерност у Европи која постаје све јача. На пример, ако за Немачку прогноза за 2014. годину и даље ипак предвиђа раст од 1,5% националног бруто производа, перспективе за италијанску економију представљају пад за 0,4% националног бруто производа. Зони евра су потребни одлучнији монетарни стимуланси, подвлачи заменик генералног секретара Организације за економску сарадњу и развој Ринтаро Тамаки. У суштини, зона евра налази се у стању стагнације, почев од априла, наводи Глас Русије.

Обнова ће трајати годинама – такву неутешну прогнозу даје водећи економиста финансијске аналтичке компаније High Frequency Economics у Њујорку Карл Вајнберг. Зато пад нивоа пословног оптимизма у Немчакој и другим водећим земљама ЕУ не изазива чуђење. А то са своје стране смањује њихову спремност да иду на додатне жртве ради читаве зоне евра, истакао је у разговору за Росију севодња експерт Економског института РАН Борис Фрумкин:

У оним земљама ЕУ које се обично сматрају основним донаторима европског буџета (Немачка, Велика Британија, Холандија) види се незадовољство поводом тога што они врло много троше на развој ЕУ. Заузврат, добијају мање и при томе сами морају да штеде код своје куће. У тим условима од њих би било чудно тражити да издвајају више средстава за општи развој ЕУ.

Не пружа подршку европским тржиштима ни заоштравање ситауције у свету – између осталог на Блиском Истоку. Томе треба додати још једну озбиљну ставку трошкова ЕУ – губитке од санкционог рата започетог против Русије. Овде је реч о милијардама евра. Тројку лидера предводи Пољска. Експерти међународне организације International Trade Center (која обједињује аналитичаре УН и СТО) прогнозирају за Варшаву губитке од 800 милиона евра и увећање дефицита спољне трговине за 52%. У Литванији пораст дефицита спољне трговине може да достигне 47%, а за сасвим просперитетну Финску 12%. У условима оваквих геополитичких губитака тим пре не треба говорити о опоравку ЕУ.