Правда

Уочљиво jе, међутим, да jе Црква значаjно ретерирала у своjим квалификациjама, коjе су се свеле на то да jе реч о "беспризорном" скупу коjи треба да буде одржан о трошку организатора и њихових ментора, а не осиромашене Србиjе. Верски аналитичар Живица Tуцић слаже се да су раниjе поруке Цркве о Паради поноса биле знатно оштриjе. "Видимо да jе та тема у jавности добила у међувремену неку другу димензиjу. Jавност на то реагуjе другачиjе него раниjих година и уопште ниjе створена напетост коjа jе некада била значаjно већа", каже Tуцић. У изjави Танјугу он наводи и да Црква нема права да дискриминише грађане ни по коjем основу. "У сваком друштву постоjе мањине, било да jе реч, на пример, о глувима или хомосексуалцима", каже Tуцић и додаjе да се параде поноса одржаваjу у многим православним земљама, па чак и у светом Jерусалиму. Tуцић jе уверен да ће и Црква то схватити, те да у будућности на овакве манифестациjе неће бити реакциjа као досад. "Црква има право на своjе мишљење, да жели да наметне своj став, да створи утисак да jе њен став jедино исправан и моралан", каже Tуцић и додаjе да у Србиjи, као и у свим секуларним државама, влада државно законодавство, а не црквено, а грађани имаjу право загарантовано Уставом. Зато, каже, нико, па ни Црква, нема право да апелуjе на неког да не користи то своjе право. "Aко Црква организуjе литиjу кроз град зашто би то иритирало атеисте коjи би, такође, могли да траже забрану. Друштво мора да наметне толеранциjу да свако од нас схвати да, иако се са нечим не слаже, то нешто постоjи и ми то морамо да поштуjемо", каже Tуцић. O томе, додао jе, исти став имаjу католичка и православне цркве. Штавише, подсетио jе, хомосексуализма има и међу клером. "Па то jе тако нормално да тога има међу свим слоjевима друштва, у спорту, образовању, где имате учитеље и наставнике коjи су хомосексуалци. Наравно да их има и међу свештеницима и наравно да то ниjе у реду када се злоупотребљава", сматра Tуцић. Црква, каже, има право да по свом учењу хомосексуализам сматра грехом, али jе у овом случаjу важно шта предвиђаjу закони државе. "Oно што jе за сваку осуду и где и Црква и држава мораjу да имаjу заjеднички став jе педофилиjа, jер jе то поjава ван сваког закона, то jе скрнављење неодраслог бића", рекао jе Tуцић, коjи сматра да би Црква по питању хомосексуалаца морала да буде блага и да каже: "Ви сте хомосексуалци, али сте чеда наше цркве, ви сте њен део". Поворка поноса, Парада поноса (позната и као Геj парада) jе годишња фестивалска прослава поноса ЛГБT особа, коjа се одржава у многим градовима широм света. Већина парада се организуjе у jуну , како би се одржало сећање на Стоунволску побуну, али их, гледано на светском нивоу, има током целе године. Поред карневалске забаве, параде поноса имаjу и политички значаj усмеравања пажње jавности на ЛГБT особе и људска права.

Прочитајте још: ЕКСКЛУЗИВНО: Спонзори српског Отпора финансирају озлоглашени украјински батаљон Донбас!

У државама у коjима jе прихватање ЛГБT особа и поштовање њихових права на ниском нивоу параде поноса имаjу више политички и активистички карактер, док у градовима где су ЛГБT особе прихваћене параде имаjу фестивалски и карневалски карактер. Први пут у Београду Парада поноса организовна jе 30. jуна 2001, а њене учеснике напали су навиjачи фудбалских клубова, скинхедси, ултра-националистичке групе, као што jе Oбраз, симпатизери националистичких странака уз присутво и подршку свештеника СПЦ Жарка Гавриловића. Полициjа ниjе одмах реаговала, а касниjе су и сами полицаjци били нападнути. Tом приликом повређено jе више учесника параде. Влада и државни званичници се нису огласили поводом тог догађаjа. Године 2009. поново jе наjављено одржавање параде поноса у Београду, заказане за 20. септембар. Наjава параде jе изазвала реакциjе националистичких група и повећала jе насиље над ЛГБT особама, као и особама коjе су пертиципиране као ЛГБT. С друге стране државна и локална власт jе исказала спремност да стане у одбрану људских права, а тадашњи министар унутрашњих послова Ивица Дачић jе дао гаранциjе да ће полициjа заштити грађане на паради поноса. Прва Парада поноса у Београду jе одржана 10. октобра 2010. године. У поворци jе учествовало нешто мање од 1.000 грађана, док jе броj полицаjаца коjи су jе обезбеђивали скуп био пет пута већи. Дан раниjе, грађани Београда коjи су били против одржавања ове параде у знак протеста су имали "породичну шетњу", у коjоj jе, према проценама полициjе учествовало више од 2.500 грађана. Извор: Танјуг