Новорусија после повлачења Игора Стрелкова – има два војна команданта од ауторитета. Један је Алексеј Мозговој, а други Игор Безлер, који од детињства има надимак Бес.
Безлер по популарности једва да заостаје за Стрелковом, а Кијев га мрзи можда и више. Не само зато што досад није претрпео ниједан пораз и што је у Горловки, граду из којег контролише свој део фронта, завео ред, ликвидирао криминал, а локалну олигархију присилио да помаже у копању ровова и да ради „за народ”. Осим овога, у Горловки све функционише, а небо изнад града и околине је фактички забрањена зона за украјинску јуришну авијацију и хеликоптере. Заправо, Украјинци тај град избегавају јер се „приземљио у комадима” свако ко је досад изнад њега летео. Безлер је нешто изнад средњег раста. Има као небо плаве очи и поглед за који кажу да га не може издржати свако. Факти преносе разговор са Безлером објављен у листу „Белгородска правда”.
- Откуд надимак Бес (Ђаво)?
- То је још из детињства. Вероватно због несташлука.
- Стрелков је дошао у Славјанск, град са симболичким именом које му је дала Катарина Велика. Ви сте стигли у Горловку. Зашто баш у Горловку?
- Леп град, свидео ми се.
- Украјина је за вама расписала потерницу као за „диверзантом ГРУ” (руска војна обавештајна служба). Украјинска „безпека” (Служба државне безбедности) сматра вас најопаснијим државним преступником). Приписује вам не само разоружавање војних јединица, државне безбедности и полиције на Криму, него и формирање агентурне мреже. Шта је уопште од тога тачно?
- На Криму сам био награђен медаљом и крстом, кримским а не руским одликовањима. Украјинске јединице нисам разоружавао – њима је била дојадила жуто-плава независност, а још тачније – олигархијско-бандитска распојасаност, па су саме отварале врата за излаз. А ми смо били крајње фини – дошло је до израза наше васпитање. О осталом немам никакав коментар.
- Стиже ли вам хуманитарна помоћ?
- Раније није стизала редовно, као ни оружје. Сада је све боље.
- Како ћете презимити? Није лако само на хуманитарној помоћи „седети”...
- Нећу да врачам – ја сам реалиста. Украјина живи од милостиње коју добија са Запада, сетве није било, па није имало шта ни да се пожање. Кијев је Донбас, који је хранио земљу, разорио пројектилима и бомбама, спалио поља, уништио становништво или га протерао са исконских руских земаља. Само зато што су Руси и што нису хтели да пристану на унијатске догме, да буду слуге Пољака и Немаца. Ми смо други менталитет. Ми на сакралном нивоу нисмо слуге – за разлику од оних са запада Украјине. Замислите, они сада одвозе опрему харковских и запорошких фабрика у западне области и тако заустављају производњу. Идиоти, на тој опреми треба нешто производити јер се иначе претвара у старо гвожђе. Рат нико није зауставио. Сви ти амерички отирачи за ноге који су се дочепали власти у Кијеву – уопште нису Украјинци по крви, а спремају се да ратују до последњег Украјинца! Код нас у граду, све ради: рудници, фабрике, инфраструктура, дечији вртићи, школе, апотеке, све осим оних које су производиле амфетамин. Са наркотицима смо такође завршили, као и са криминалом и са корупцијом у целини. Наравно, Горловка није још цео Донбас. Биће тешко, али смо ми Руси и издржаћемо, а остатку Украјине неће бити ни мало слатко – то је већ факат.
- Ви сте војни човек, а то значи – човек са системским размишљањем. Ипак, један човек не може да управља огромним градом, поготово када мора да истовремено решава чисто војне задатке. Потребни су вам специјалисти за разне области...
- Специјалисти већ постоје. Ми смо сачували старе кадрове, само смо их одучили од узимања мита и лоповлука. Показали су се као способни ученици. Господин Клеп је остао градоначелник, са печатом и правом потписа. Ја га чувам и бринем о њему (седи под обезбеђењем). Глава му је на голо обријана, обукли смо га у униформу, ујутру пева химну Совјетског Савеза. И за њега је устајање у шест, а завршетак посла у 22,30. Господин Клеп се тако морално чисти: не краде, не узима мито, враћа народу оно што је награбио и гради путеве. Тако ће седети док се не преваспита. Нека на себи види: шта значи живети од сопствених средстава. Иначе, постао је патриота – наредио је да се по целом граду истакну руске заставе. Све порезе задржава у Горловки, нашим борцима је оставио плате у фирмама у којима су радили. Имамо градоначелника који брине о свему.
- Како оцењујете садашњу кијевску власт?
- А како се могу оцењивати издајници? Дочекаће они свој Нирнбершки трибунал. Жао ми је што сам Петру Порошенко опалио само два шамара када сам га у Симферопољу терао од зграде Врховног Совјета до железничке станице. Они у Кијеву могу само отимати и делити између себе – такво им је бандитско васпитање. Томе су их учили од малена, прочитајте им само биографије. То су дефектни и искомплексирани људи са свешћу ситних превараната и зато не могу бити прави државни руководиоци. То све говори.
- Кијевска власт својима утувљује у главе да је у току „отаџбински рат украјинског народа” и да се Украјинци боре против „руске агресије”. Са ким ви ратујете?
Ми се боримо против фашиста. Ми се боримо против светске финансијско-индустријске олигархије за коју је Украјина само средство за достизање главног циља – уништавање Русије, Руса и свих Словена. Другим речима: окрећу Словене једне против других – да се сами истребљују. Ако ми овде паднемо – сви народи ће бити на коленима пошто им се ниједна нација, осим руске, не може супротставити. У Кијеву је био преврат. Руља је уз химну фашистичке Немачке убијала и правила инвалиде од „беркутоваца”. Од Украјинаца који су још били верни датој заклетви. А ко је дошао на власт? Јануковичеви помагачи у пљачкању земље која није успела да постане држава. Кравчукови, Кучмини и Јушћенкови саучесници разликују се само по – размаху пљачке. Отупели народ понавља за својом господом – „Русија нас је напала”. А да је Русија увела у Украјину макар једну дивизију – њена војска би већ следећи дан била у Лавову. Тачније, у старинском граду Лембергу, а данашњи бандеровци нека то имају на уму. Такође нека не заборављају да ми памтимо волињски масакр Пољака, стрељања Јевреја и гасне коморе и Хатињ, памтимо и још много шта друго чиме су окрвавили своје руке њихови очеви и дедови и отровали мржњом према свему небандеровском целе генерације. Против нас ратују и најамници – Американци, англосанксонци, Арапи, Швеђани – каквог све ту олоша нема. Потребна им је наша земља? Нека, она ће их и примити, овде ће бити сахрањени. Тако ће бити.
Прочитајте још:- Има ли у вашим јединицама Украјинаца?
- Код мене су безмало сви мештани, а ја их не делим на Украјинце, Русе, Чечене, Јермене, Јевреје итд. Сви су ми једнако драги јер се боре са потомцима недотучених фашиста. Па нисмо ми дошли у Ровно или Житомир да убијамо, пљачкамо и силујемо, да спаљујемо куће и поља и да дижемо у ваздух фабрике. А они су својом окрутношћу претекли чак и фашисте из периода окупације Донбаса. Уосталом, ни тада се зверствима нису истицали Немци већ украјински националисти који су им служили у полицији и казненим одредима.
- Има ли међу устаницима странаца?
- Наравно, раме уз раме с нама ратују и Срби, и Шпанци, и Французи, и Немци, сви који искрено мрзе фашизам и садашњу хегемонију САД. То су људи савести која још постоји у Европи. Неко од наших је на једном контролном пункту зауставио Немца и довео га код мене. Питам: ко си? Откуд ти овде? А он одговара да је допутовао по своју жену која се налази у Луганску и по своју вољену мачку. Одмах ми је било јасно: мачка му је била важнија, зато је и стигао. Видео је мој аутомат и замолио да му га продам. Извукао је из џепова 40 хиљада евра и говори: ево дајем све што имам за тај аутомат. Још наглашава: хоћу да млатим фашисте. Некако у то време су ми телефонирали из кабинета Ангеле Меркел. Неки њен саветник хистерично виче да смо заробили грађанина Немачке и тражи да га одмах ослободимо. Ја му на то узвратим да немам ништа против али само ако тај грађанин сам хоће да се врати. Онај саветник узвраћа: „Како то, ако хоће да се врати?” Ја му објасним да је тај њихов „грађанин” већ међу устаницима. Са друге стране тишина која је потрајала целу вечност, а потом се тихо чуло питање: „А могу ли са њим да разговарам?” Узвратио сам: „Нема никаквих проблема” и дао телефон оном Немцу. Тај је у слушалицу изговорио: ја сам тенкиста, наредник Вермархта, командир тенка «Леопард-2» и молим да ми дате само три тенка и тада ћу већ кроз два дана бити у Кијеву. Са друге стране више ни гласа, само: ту-ту-ту... Више није било никаквог позива. Ја сам Немцу за тај говор поклонио аутомат и отпремио га у Луганск. Кажу ми да одлично ратује, али му фрау Меркел тенкове није послала.
- За мене је сваки погинули – губитак блиског човека, чак и ако га нисам лично знао. Ипак је ово рат и свашта се догађа. А што се ратне аритметике тиче: имамо на десетине пута мање губитака, него „укропи”. Ми смо им смлатили безмало целу авијацију и оклопну технику. Имају хиљаде убијених и рањених које је власт прогласила за дезертере да за њихову смрт не би ништа платила њиховим породицама. Код нас само „спецбатаљон” нема губитке, већ стално добија принове...
- То су заробљени Украјинци.
- Има ли их много? Шта радите с њима?
- Сасвим довољно. Углавном у заробљеништву држим само официре – ради размене. Мобилисане војнике препуштам њиховим породицама, ако дођу по њих, или их отправљам нашим властима. Украјинске нацисте не заробљавам из принципа јер немам кад да преваспитавам те звери. Они немају милости према нашима, па зашто бих ја имао према њима. Они су к нама дошли са мачом, зато према њима и поступам по завештању Александра Невског. Извор: Факти.орг
