Правда

Истина, мишљења о саставу такве „владе“ су у Русији различита. Једни сматрају да планетом управљају олигарси, други мисле да су то американци, трећи масони, Јевреји, „неки светски политичари“, или конкретни – Обама, Џорџ Буш или краљица Елизабета II. Конфузија у одговорима, јасно, потиче од тога што је влада – тајна! У њено постојање не верује трећина упитаних Руса, док је четвртина неодлучна. – Тих 45 одсто наших суграђана је у суштини у праву, али греши по питању форме Таква форма као „тајна светска“ не постоји, – каже историчар Андреј Фурсов који годинама изучава светске елите. – Али, тајне наднационалне структуре за хармонизацију и контролу над светом су реалност. Ове структуре често диктирају своју вољу владама, парламентима, појединим лицима. Али оне у сваком случају не представљају неки јединствени орган светске елите. - Шта је то светска елита? – са надом питамо историчара. Можда то и јесте та веома конспиративна влада планете. Јер не желимо да се одвојимо од лепе верзије завере у коју верује скоро половина суграђана! – Светска елита представља свеукупност монархистичких породица (не свих, разуме се), старе европске аристократије, банкара и индустријалаца. Они су међусобно повезани пословним, родбинским и окултним везама и организовани су у тајним ложама, клубовима, комисијама итд. Таква породично–пословна паукова мрежа постоји у садашњем облику последњих 150–200 година. - Овде спада и енглеска краљица? – Разуме се. Као и холандска краљевска породица, један број војводстава и кнежевских породица Италије, Немачке и Аустрије. Они нису украсне фигуре, остаци из средњег века како их често приказују, већ један од сегмената оног што британски премијер Б. Дизраели назива „господарима историје“, а наш предивни писац О. Маркеев „господарима светске игре“. - А Обама? – Сачувај Боже! Па ако је још Клинтон говорио да је Обама једино добар да доноси кафу у кревету њему и његовој супрузи, онда је Барак у односу на светску елиту нешто као износач ноћне посуде. Шта су председници и премијери на Западу? Виши чиновници, које је глобална елита унајмила да служи њиховим интересима и поставила у високе столице. И при том, као по правилу, светска елита поставља специјално назначене надзорнике за те чиновнике. Као што су, на пример, пуковник Хаус за председника Вилсона и „асистент“ британског премијер Лојда Џорџа, маркиз Лотијан. У стварности, председник и премијер су ти „помагачи“. Редак изузетак је Буш Старији и његов син-незналица као председници САД. Бушови су у врху света, они су даљи рођаци британске краљице, предводе друштво „Лобања и кости“ (огранак илумината) на Јелју. Али, опет, ово је изузетак. Као по правилу, председници и премијери долазе из средње класе, на које врхушка гледа „с висине“, нарочито у англосаксонским земљама. Сетите се приче о томе када Тачер изрекла име петог члана Кембриџке петорке (високи британско–совјетски агенти, прим. редакције) Бланта, који је изгледа био ванбрачни син Џорџа V, односно, краљичин стриц. Виндзори нису опростили Тачеровој. Мала буржујка (како ју је описао један представник „џентлменске класе“ који је тада живео у Москви) је на крају морала да да оставку због сукоба са господарима. - А Бил Гејтс, један из врха форбсове листе милијардера, улази ли он у светску елиту? – Наравно да не, као ни сви други представници „новопечених“ богаташа укључујући и олигархе који говоре руским језиком. За све њих, код светске елите важи она Мојдодирова (популaрани лик из руске дечје песме, прим. прев.): „Хајде кући пођи и своје лице умиј“. - Али зашто је тако јак мит о светској влади? – Тај мит није дошао ниоткуда. О неопходности стварања светске владе још су крајем 18. века говорили швајцaрски и јеврејски банкари, илуминати. У 20. веку о томе су, као о конкретном задатку, говорили такви представници светске елите као Варбург, Н. Рокфелер, идеолог мондијализма Ж. Атали и многи други. И иако светска влада није створена, елита се усмерила у том правцу. - И успели су? – Мислим да не. Свет је сувише велик и сложен да би се њиме управљало из једног центра. То прво. А друго, светска елита није јединствена. Кланови конкуришу једни другима и у постакапиталистичком свету нема места за све. Уосталом, договара се две, три десетице Породица. Међутим, то није довољно да се створи светска влада. Неопходно је још штошта. На пример, да се смањи светска популација са садашњих седам на две милијарде; да се опустоши велики део планете ратовима, епидемијама и глађу; да се чипује већина становништва; да се стандардизују, нивелишу националне културе; да се уништити постојећи систем образовања и све врсте идентитета – националног, породичног, расног, сексуалног, све што је људско (овим се баве трансхуманисти). На Западу, уништавање идентитета је у пуном замаху. Али постоје Русија, Кина, Индија, исламски свет, Латинска Америка, где сви ови „трик–мајстори“ не пролазе, где је немогуће цивилизацијско (само)убиство у духу савременог Запада које на челу са САД срља у амбис Историје. У том смислу, треба напоменути да се у текућој конфронтацији између Русије и САД/наднационалних структура, између осталог, крије сукоб два пројеката за будућност, два светска налога: човечански и анти–човечански. Руска федерација je та која својом нуклеарном моћи гaрантује неку равнотежу, баланс, служи као војни штит БРИКС–а. Но то је посебна тема. Светска елита представља свеукупност монархистичких породица (не свих, разуме се), старе европске аристократије, банкара и индустријалаца. - Али шта је са „златном милијардом“? – У великој мери, та „ствар“ личи на огњиште насликано на платну у причи о Пинокију. Пре 30-40 година, претпоставило се да ће се становници севера (САД, Западна Европа), њих не више од милијарду, затворити у тврђави „Север“ (на обе стране Северног Атлантика) и одатле управљати светом. Међутим, неолиберална контрареволуција из периода 1980-2000. године је са својом потрагом максималног профита сахранила пројекат „златне милијарде“ у својој оригиналној верзији. Долар је помутио разум, а ка Северу су, како би искористили јефтину радну снагу, покренули масе са Југа: Латиноамериканце у САД, Африканце, Арапе, Турке у западној Европи. Југ је сада чврсто укорењен на Северу и појавила са жестока противречност, препуна застрашујуће експлозивности. Са једне стране – остарело, неосиромашено, дехристијанизирано становништво у опадању , великим делом заглибиљено у порок и перверзију (наркоманија, хомосексуалност). Са друге стране је младо, сиромашно, огорчено, орјентисано ка породичним вредностима муслиманско (у Северној Америци хиспано–католичко) становништво. Пре или касније, између та два „блока“ ће узрасти лењинистичко питање, „Ко ће кога“, започеће „велики лов“. И онда, ће уместо „златних милијарди“ остати „златни милиони“ који покушавају да живе у неприступачним или плутајућим градовима или у планинским тврђавама, или негде другде. „Златна милијарда“, као стратегија светске елите је прошлост. - Неки теоретичари завере све догађаје у свету, све до грађанског рата у Украјини, своде на сукоб Ротшилда и Рокфелера. Онај који победи, тај ће управљати светом! – Одиста у последње време се активно истиче та линија конфронтације „Ротшилди–Рокфелери“. Тај сукоб заиста постоји. Он је одиграо велику улогу у 20. веку, провлачећи црвену нит кроз све важне догађаје, укључујући светске ратове где је победа била на страни Рокфелера. Занимљиво је да је почетак тог сукоба био у Руској империји, на нафтним пољима Бакуа. Тамо су Рокфелери „спонзорисали“ штрајк радника у „зони“ која припада Ротшилдима. А штрајк је организовала бољшевичка група Фиолетова, где је активну улогу играо Коба (Стаљин). Руска империја са њеном нафтом у Бакуу, тачније западни владаоци „црним златом“, била је главни конурент рокфелеровом „Стандард Оил–у“ почетком 20. века. Резултат револуције из 1917. је да је „Стандард Оил“ (тачније кластер компанија на које се формално распала у САД) постао апсолутни лидер. Ротшилди су „ушли“ у Русију тек после Стаљинове смрти иако је СССР непрестано контактирао са компанијама које су са њима повезане (на пример са Де Брисом породице Опенхајмер). Са Рокфелерима, посебно у првој половини 1930–тих година је стаљинов СССР радио веома активно, иако је после смрти Џ. Рокфелера 1937. године интензитет опао. Други озбиљан долазак Рокфелера (а са њима и Варбурга) се у СССР десио 1973. године што се готово подудара са избором Ј. Андропова за члана Политбироа. - Врло занимљиво! А шта је са садaшњом етапом борбе Ротшилда и Рокфелера? – Сада је све компликовано. Прво, осим борбе постоји партнерство: оба клана имају своје представнике у свим озбиљнијим тајним структурама иако су противречности по питању светске валуте, барем за сада, суштински непомирљиве. Друго, игралиште светске врхушке се не ограничава Ротшилдима и Рокфелерима – ту је лондонски Сити, Ватикан, арапске и источноазијске „куће“. А нисам ни поменуо симбиозу кланова, великих држава и транснационалних компанија што силно компликује слику. На крају, треће, нешто ми говори да како и „деснима“ и „левима“ манипулишу иста лица и групе, тако исто може бити и са „Ротшилдима–Рокфелерима“ по принципу „борбе нанајског дечака са медведом“ (фолклорна игра где два глумца на забаван начин изводе пародију на борбу, прим. прев). - Можда је неко богатији од њих? – То или ти „неки“ не морају бити богатији. Новац је само у функцији моћи у чијој основи лежи овај или онај систем идеја – световних, а често и окултних. Информација и енергија су важнији од материје, а метафизика од физике. Sapienti sat. - Многи верују да масони управљају светом. Да су они убили Петра III, извршили Октобарску револуцију и срушили СССР, они владају светом. – Па, масонство је одиста одиграло велику улогу, нарочито од 18 –19. века. „Слободни зидари“ су васпитавали онај људски материјал који је одиграо водећу улогу на Западу у ери револуција од 1789-1848. године и који је био дошао на власт. Међутим, национализација масонерије је створила велики број проблема. Од краја 19. века јавила се потреба за новим формама организације тајних наднационалних структура које више одговарају новој епохи глобалне борбе за власт, информацију и ресурсе. Ради се о „Групи“ (или друштву „Ми“), који је створио С. Роудс, а развио А. Милнер, друге структуре. Масонство није укинуто, оно је наставило да понекад игра значајну улогу, али је престао да буде једини и доминантни облик конспиро-структура. На пример, у руској револуцији, масонска ложа „Великог оријента Француске“ је деловала веома активно (преко Керенског), али ту су биле и друге силе, везане са британском обавештајном службом, Рокфелерима, Американцима, немачким Генералштабом и наравно, са руским контраобавештајцима, при империјално оријентисаним бољшевицима. Резултанта тих сила јесте Октобарска револуција. После Другог светског рата јавила се потреба за новим „поколењима“ затворених структура и она су се појавила: Четврти Рајх Бормана, Билдербершки клуб, Римски клуб, Трилатерална комисија… многи њихови чланови су били масони, илуминати, бнеибритовци (организација B’nai B’rith прим. прев.) и други, али су структуре биле принципијелно нове, наоштрене новим задацима. - А свесветска јеврејска завера у коју верује не тако мали број људи? – У основи легенде о „свесветској јеврејској завери“ (највећи удео у развој исте имају масони шкотског реда) лежи чињеница да су средином 19. века Јевреји били врло активни у сфери финансија, медија, науке, у великој су мери у тим сферама имали положаје при врху. Штавише, управо је јеврејски капитал на крају 19. и почетком 20. века везао Велику Британију и САД који су до тада већ сто година ратовали. Јеврејска светска дијаспора је одиста озбиљна сила, али је далеко од јединствене. Све велике силе имају своје дугорочне планове.Неко то назива завером, а неко више воли термин „пројекат“. Светска историја је борба пројеката, њихова резултанта. Нажалост, ако изузмемо период Стаљина, Руси свој пројекат нису имали. - А чувена Коминтерна? – Коминтерна, коју су наводно распустили 1943. године (од 1936 г. Стаљин је водио ка томе као и ка успостављању контроле над имовином те левоглобалистичке организације) није руски пројекат. Иначе је неопходно да се каже да је у „пројекту СССР“ од почетка укључен немали број страних елемената које су реализовали интересе различитих држава и структура (пре свега тајних). Како је историја показала, Стаљину је успело да само једно време потисне оно вештачко, међутим после његове смрти се оно постепено регенерисало. Заједно са интересима препорођене совјетске номенклатуре тај фактор је одиграо велику улогу у ликвидацији пројекта, тачније свеукупности пројеката (који нису постали систем) СССР. - А шта кажете о рептилоидима, Андреј Иљич? - Та тема је врло популарна у Америци, Иако већ и Русијом ходи. Два озбиљна доктора наука су ме са озбиљним лицем уверавала да су власт над планетом заузели дошљаци са планете Драка и Нубиру, узевши људско обличје. Сви западни председници су рептилоиди. Могуће их је препознати по карактеристичним знацима. Интернет је пун слика ових рептилоида у Белој кући итд. Ја волим научну фантастику, фантазију. Али верзију Американца Ајка не бих да коментаришем. Сматрам да се сличне верзије свесно шире како би се одвукла пажња са реалних тајних структура управљања. И да би се ископромитовала само питање о тајним механизмима историјског процеса у целини, укључујући древну историју и загонетку порекла човека. - Хајде да онда говоримо о реалним структурама, на пример о Билдербершком клубу. Многи њега називају тајном владом Земље. Једном годишње се високи чланови Билдерберга окупљају у хотелима било Рокфелера, било Ротшилда и иза затворених врата расправљају о актуелним проблемима човечанства и доносе своје одлуке. – Реална власт је тајна власт. А Билдербершки клуб је видљив, имају и свој сајт. „Билдерберг“ је фасадна организација светске елите. Клуб је створен 1954. године ради помирења старе европске елите, како оног дела која је подржавала Хитлера („линија гибелина“), тако и оног који се борио против њега („линија гвелфа“) са англосаксонцима и њеном интеграцијом у њихове пројекте уопште, а посебно у пројекат „евросавеза“. Данас билдерберговци врте она питања која су постављена у реално тајном, често неформалном режиму. [caption id="attachment_410182" align="aligncenter" width="650"] Фото: White House.gov/Flickr[/caption] - У децембру ће код нас бити тужан јубилеј. Двадесетпетогодишњица „историјског“ сусрета Буша и Горбачова на Малти. Формално то је завршетак хладног рата. Чињенично, Горби и друштво су Западу срамно предали СССР и цео социјалистички блок. Ускоро се завршила највећа геополитичка катастрофа 20. века, пао је Совјетски Савез. Место издаје није случајно одабрано: острво је постојбина моћног малтешког реда. На сумњу наводе и два највећа бестселера с почетка 21. века, које су очигледно била глобално промовисана од стране врло утицајних сила: „Да Винчијев код“ Дена Брауна који говори о реду темплара и реду „Опус деи“; Сага Џоан Роулинг о Хари Потеру отворено пропагира ред Хоспиталаца. Уврежено је мишљење да ови редови, који су засновани пре много векова, јесу ту који тајно усмеравају ток светског развоја. – Не усмеравају, само покушавају. При том, како у конфликту једни са другима, тако и у борби са англосаксонцима. Име новог, језуитског папе „Франциско“ (Фрања) је нека врста геста – симбол помирења старих противника, језуита и фрањеваца под притиском англосаксонаца. Савезник оба ова реда је малтешки ред чија је давна специјалност посредништво између Ватикана и МI6, ЦИА. Малтешки ред је елеменат система „Ватикан“. Да, предаја социјалистичког блока и СССР Американцима и наднационаним структурама у лику Буша старијег се десила на Малти, али је Горбачов на Малту долетео после сусрета са римским папом Јованом Павлом II, који је благословио Горбија да преда социјалистички блок и СССР. Хијерархија на делу. Покушај убеђивања да нека поједина структура, билдерберговци, малтежани, масони, ротшилдрокфелеровци итд. појединачно управља светом одводи од увида у реалне механизме управљања светом, од Мреже у целини, замењујући је њеним појединачним ћелијама. Други метод је сакрити целу структуру (корпорације, банке) иза конкретних особа или партија. Тако нам се сервира да је национал–социјализам дело NSDAP–а и Хитлера, а у ствари су творци национал–социјализма и пројекта „трећи Рајх“ пре свега англо–амерички банкари и индустријалци, корпорације типа I.G. FarbenindustrieAG. Детаљније о томе како су те структуре стварале прву форму евросавеза –хитлеровски Трећи рајх, може се читати у врло занимљивој књизи Дмитрија Перетолчина „Светски ратови и светске елите“. Она је изашла у серији „Игре светских елита. Андреј Фурсов препоручује за читање“ (издавач „Книжный мир“). Ова серија је осмишљена специјално ради публиковања радова о светској елити, о њеним структурама. - А шта би сте још препоручили за читање, Андреј Иљич? – Радове Александра Шевјакина о томе како су рушили СССР, Александра Островского о Стаљину и перестројци и Владимира Павленка о Римском клубу. Сва три аутора су прекрасна. Велика препорука и за романе Олега Маркеева и Александра Гере који објашњавају слику света. Узгред, и Гера и Маркеев су умрли под неразјашњеним околностима… - И последње питање: шта ће се десити? Победа организатора светске владе? – Тешко. Ту су кланови, ту су етноцивилизације и још увек државни интереси које је тешко помирити. Би ли Кинези и муслимани пошли под светску владу? Да, и Руси неће ићи. Реално је смањивање броја затворених наднационалних структура, а свака ће контролисати свој макрорегионално блок. А то је далеко од реалног управљања светом. При том, када се руши свет, а свет капитализма се руши! – спасаваће се иако не појединачно, али не и сви заједно, већ у „крдима“. Чека нас борба разноразних „крда“. И старих, потпуно древних, и релативно младих. Затворена друштва, кад једном настану, по правилу не нестају, они се трансформишу, било да су то организације жречева Блиског Истока, тријаде, темплари, масони, илуминати, англосаксонски клубови, Коминтерна, Четврти рајх и многе друге. Материја (људи), енергија (новац) и информација (идеје), ујединивши се, постају надчовечански, наддруштвени квалитет и почињу да битишу сами по себи, да снажно штите себе, своје границе и убеђују свет који их окружује да они као организација не постоје. Друга је ствар, што се временом трансформишу, примају другу форму („змија“ одбацује стару кожу и једе свој реп), ступају у бизарне односе једни са другима и са фасадним структурама. Али долази време када ће се, у условима кризе, приближити одлучујући дан за Будућност, а тајне структуре ће изаћи на површину и (или) дати знак о себи. Сматрам, да је с тим повезан јако повећан обим издавачке продукције о тајним друштвима. Будућност долази и у њој ће победити онај ко буде имао адуте. Дакле, на питање у којој валути чувати новац, ја одговарам: у валути „калашњикова“. Или бар у виду доброг комплета ножева за бацање.

Андреј Иљич Фурсов, 63 године, директор Центра руских истраживање Московског универзитета за хуманистичке науке, директор Института за системску и стратешку анализу. Академик Међународне академије наука (Инсбрук, Аустрија). Аутор више од 400 научних публикација, укључујући 11 монографија. Недавно су изашле нове књиге „Напред, до победе!“, „Хладни источни ветар руског пролећа“, „Руски интерес“. Предавао је на универзитетима у САД, Канади, Немачкој, Мађарској, Индији, Кини, Јапану. Члан Савеза писаца Русије. Носилац престижних награда за научну, публицистичку и друштвену делатност.

Извор: КОМСОМОЛСКА ПРАВДА/ Евроазија.инфо

Не пропустите:ТЕОРИЈА ЗАВЕРЕ: Ово су имена „демонских рептила“ из 13 породица Илумината на Земљи!