До краја ове године Русија ће имати нову војну доктрину, условљену ширењем НАТО-а, питањем противракетне одбране и ситуацијом у Украјини и око ње, рекао је у интервјуу за Риа Новости заменик секретара руског Савета за безбедност Михаил Попов.
По његовој оцени, у последње време у свету се повећао број претњи усмерених према Русији и то је директно покренуло да се унесу измене у актуелну војну доктрину Москве, усвојене пре четири године. - Не сумњам да ће питање приближавања војне инфраструктуре земаља-чланица НАТО границама наше земље, између осталог ширењем тог блока, задржати своје место као једна од спољних војних опасности за Русију, рекао је Попов. Осим тога, још је израженија тежња САД и држава-чланица НАТО-а да јачају свој стратешки офанзивни потеницијал. Попов је рекао да се ради, између осталог, о развоју глобалног система противракетне одбране, усвајању нових стратешких концепција употребе војске, изради нових средстава оружане борбе, укључујући и хиперзвучно оружје. - То је повезано са појавом нових војних опасности и претњи Русији, које су се исказале у догађајима "арапског пролећа", оружаном конфликту у Сирији, као и у ситуацији у Украјини и око ње, казао је Попов. Он каже да је против Русије покренут информативно-пропагандни рат без преседана и да се формира "лик непријатеља" од Русије, док се њен политички курс посматра као нова претња НАТО-у. - Све чињенице сведоче о тежњама руководстава САД и НАТО да наставе линију заоштравања односа са Русијом, рекао је Попов, додајући да је у Русији свима јасна намера тих активности.
Запад нема решење за Путина Запад не зна шта да ради са руским председником Владимиром Путином - покушано је све сем војне силе, али ништа није променило Путинову политику према Украјини, наводе немачки медији. Ни санкције, ни политички притисци ни покушаји омекшавања руског става - ништа за сада није помогло. ЕУ сада припрема нове санкције против Русије, али проблем је у томе што и у Унији мало ко истински жели те санкције - наводи Дојче веле. [caption id="attachment_398913" align="aligncenter" width="650"]
Владимир Путин ради по свом (Фото: кремлин.ру)[/caption] Немачка индустрија, британске банке или пољопривредници из Грчке страхују за послове које имају у Русији. Земљама Уније које су у кризи неопходан је економски замах, али он је једва приметан, а један од разлога за то је спор са Русијом. Проблем је у томе што нико није предвидео Путинове потезе. Запад је без идеје за решење, јер није у стању да се позабави "феноменом званим Путин" - наводи Дојче веле. Протести нису помогли, није помогла ни политичка изолација, уступци, а на крају ни санкције. Која средства су преостала?
Повезано:Русија и Запад – односи доведени до усијања!Новорусија поручује: Повуците војску и направићете примирје!
Теоретски гледано, ЕУ би могао увести додатне санкције попут смањења увоза плина и нафте из Русије. То би био ударац на главни извор прихода Русије. Али, поједине државе, попут оних на Балтику или Финске, у потпуности су зависне од руског гаса. А зима је пред вратима. Путина неће зауставити нови низ оштријих санкција ЕУ, па чак ни када би групи Г20 пошло за руком да још више изолује Русију. Неки политичари из САД сматрају да је једини излаз испорука оружја Украјини. Али, војна опција је неприхватљива за све, јер би Путин тек тада имао изговор за инвазију. Извор: Вести онлајн
