Правда

Фотографију сте видели стотину пута. Обишла је свет и стигла чак и до далеког Јапана. Ипак, име човека на њој годинама је погрешно објављивано. Понекад је, уместо имена, испод фотографије стајао натпис: „Око соколово", „Српски војник-извиђач на Дрини" или још једноставније само „Извиђач". Из погледа ратника који негде на Дрини пажљиво мотри напријатељске трупе, психолози су деценијама читали храброст, смелост и одлучност да се открију намере супротне стране и обавести команда. Ипак, слава и помпа које су пратиле фотографију нису стигле до Калетинца подно Суве планине у Србији. Због тога, колико је познат и славан, Драгутин Матић, коњаник и пешак – „Око соколово" са фотографије, деценијама није знао. Његова предратна прича личи на хиљаде оновремених прича. Рођен је 1888. као најмлађи од шесторо деце у породици сиромашних сељака. Никада није ишао у школу, али је знао да чита и пише. Рано је остао без оца, па га је неговао и подизао најстарији брат Ђорђе. Рано се оженио и до одласка у војску добио четворо деце. А онда су дошли ратови... Матићево војевање почело је 1910. године и трајало је пуних девет година - дванаесте је ратовао с Турцима, тринаесте са Бугарима, четрнаесте са Аустроугарима. Ређали су се Цер, Колубара, Албанија, Крф, Солун, Кајмакчалан, Горничевска... Негде у току 1914. на Дрини, пре повлачења српске војске преко Албаније, и настала је фотографија „Извиђач" којом је Матић, несвесно и скоро случајно, заувек ушао у историју. У свој завичај Драгутин се вратио тек 1919. године. За показано јунаштво и храброст, одликован је са више ратних одликовања. А онда је живот кренуо даље... Драгутин Матић, несвесан славе коју је стекао, бавио се земљорадњом, радио је као циглар и ћерамиџија. Своје ратне заслуге никада није истицао, нити је од државе тражио било какву привилегију, плату или бенефицију. Вест о томе да је Драгутин постао симбол „Велике војне" у селу су сазнали тек када је фотографија доспела на омот плоче „Марш на Дрину". Стари ратници су одмах препознали Драгутина Матића.

Погледајте и:Човек који је пљунуо усташама у лице

А он није волео да прича о својим делима ни данима проведеним у рату. О томе ко је био и шта је за Србију учинио највише се сазнало из казивања његовог сина Благоја Матића дугогодишњег дописника Политике из Ниша. Ниједно од одликовања Драгутина Матића није сачивано. Плашећи се Бугара, његова жена је по избијању Другог светског рата спаковала одликовања и документа у сандук и закопала поред реке. Тако су одликовања заувек нестала. Драгутин Матић је умро 1. јануара 1970. године, само неколико дана пре свог 83. рођендана. Извор: Дневно.рс