Правда

Стењин је у мају ове године отишао да извештава о конфликту у Украјини и свакодневно слао у редакцију на десетине фотографија. 05. августа је нестао. Крајем августа су, на путу између Сњежног и Дмитровке, пронађена три тела у плавом аутомобилу Renault Logan, који је изгорео у нападу. Експертиза је утврдила да је једно од њих тело Стењина. После једног од првих службених путева у Каиро се вратио у редакцију пун снаге и креативне енергије, са ватром у очима, ухватио руководиоца редакције за фотографију Владимира Баранова и испалио понуду. Хоћу, рекао је, да фотографишем само конфликте, ништа друго. Дајте, рекао је, да не добијам никаква друга снимања, а да конфликти увек буду моји!, сећа се речи Андреја директор Заједничке дирекције за фотографију МИА „Росија Севодња“ Александар Штољ. Није могао да седи на месту Стењин је у Славјанску делио собу са Дмитријем Стешином, својим другом, такође, војним новинаром „Комсомољске правде“. Он га је одвео из уништене зграде, где је Андреј фотографисао стан и где никог осим њега није било. Живели смо као једна душа, иако скоро нисмо ни разговарали: такви смо обојица – асоцијалне личности. Ишли смо заједно на задатке, гледали филмове, слушали музику. Онда сам ја отишао и ни једном ми није пало на памет да га видим последњи пут. Видело се да је тужан што остаје сам, сећа се Стешин. После сам много размишљао: зашто он није отишао заједно са нама? Тако га је усисао рат. Он се саживео са њим. То је као предозирање. Он се плашио да се врати мирном животу: тамо нема таквог драјва, таквог адреналина. Ја сам се вратио у Москву и ми смо се дописивали сваки дан. Причао ми је страшне ствари и било је јасно да је ситуација јако лоша, да је тамо страшан хаос. Тешки услови за рад новинара. Али, он није могао да седи на месту. Стењин, заиста, није могао да седи на месту: пре Славјанска је била Сирија, сектор Газа, референдум на Криму, барикаде и шатори на Мајдану, Египат, Либија, Киргизија и Турска. Хиљаде фотографија и један текст Стењин је почео каријеру као новинар: од 2003. је радио у „Росијској газети“, а онда у „Газета.ру“. Тек 2008. године је почео да се бави фотографијом – нагло је напустио писање и тако изазвао неразумевање и недоумицу тадашњих колега и руководства. Андреј је хонорарно радио за ИТАР-ТАСС, РИА Новости, Комерсант, Reuters, Associated Press, France Press. Од 2009. године ради као фоторепортер у РИА Новости, а од 2014. године као специјални фоторепортер МИА „Росија Севодња“. Два пута је добио награду „Сребрна камера“ (2010, 2013. године). Један једини текст, за све време каријере фоторепортера, је написао после пута у Либију. Он је објављен под насловом „Како смо се тукли за Рас ал Ануф и слободну Либију“. Његов есеј је постао нека врста фотографије, поглед професионалног фоторепортера и човека који се нашао у центру борбених дејстава. Дмитриј Стешин је запамтио ту репортажу из Либије. Био сам импресиониран његовом вештином и питао сам га: зашто не пишеш? Он је одговорио да „хоће да пише за душу, а да ради са фотоапаратом, рекао је Стешин. Нада је тињала до последњег момента Стењин је у Доњецкој области провео скоро три месеца. Сликао је последице артиљеријских напада у Славјанску, Семјоновки, Николајевки, Сњежном, Мариновки: разрушене куће, домове у пламену, болнице, прехрамбене продавнице, цркве, настрадале локалне житеље и децу, сахране погинулих. У објективу Стењина се нашао и живот припадника снага самоодбране. Андреј Стењин је међу првима стигао на место пада малезијског Боинга 777 код града Шахтјорска и с лица места слао фотографије остатака авиона и тела погинулих. Последње фотографије у редакцију Андреј је послао 05. августа. А, 07. августа је МИА „Росија Севодња“ саопштила да се Андреј Стењин не јавља. Последње што смо сазнали: он је са двојицом војних новинара сајта снага самоодбране „Информациони корпус“ кренуо плавим аутомобилом Renault Logan у Шахтјорск и Сњежноје, источно од Доњецка. Управо тада је украјинска Национална гарда почела напад на тај рејон. Они су одрезали Дмитровку од Сњежног и ту организовали свој рејон и учврстили позиције“, рекао је друг Стењина, новинар Lifenews Семјон Пегов. Ипак, средином августа, блокада је пробијена и Национална гарда се повукла из тог рејона. Постало је извесно да се Стењин с колегама није појављивао у Дмитровки. Зато се појавила друга информација: Национална гарда је, пошто је заузела узвишење између Сњежног и Дмитровке, гађала све аутомобиле који су пролазили, због страха да ће их припадници снага самоодбране, прерушени у цивиле напасти из окружења. Ми смо у том рејону 20. августа нашли око петнаест аутомобила, међу њима и изгорели Renault Logan и у њему три тела. Идентификација без генетске експертизе је била немогућа: остале су само прегршти пепела и стврднуте кости, сећа се Пегов. О томе да би то могао бити управо Стењин, говорило је неколико чињеница: време и место убиства, два изгорела професионална објектива у пртљажнику. У близини се налазила фирмирана италијанска кошуља, слична онима које је носио Стењин. Кошуља је била са заврнутим рукавима и пријатељи Стењина су се сећали да је он имао ту навику. Слика се подударала са причом мушкарца који се средином августа јавио на један од телефона Стењина. Мушкарац се представио као украјински војник, који се недавно вратио из рејона Дмитровке у Славјанск. Он је врло прецизно назвао место где је узео тај телефон и уверио нас да је бивши власник мртав.

Повезано:Руководство „Русије данас“ за сада не потврђује смрт СтењинаЕвропа на ивици рата: Путин драстично мења војну стратегију!

Генетске експертизе потврдиле најгоре слутње „Очекивање чуда…То је стање које је типично за све нас још од детињства. У тешкој, а онда и драматичној ситуацији са Андрејом Стењином на југоистоку Украјине, хтели смо да верујемо и да се надамо позитивном исходу и решењу“, каже специјални фоторепортер МИА „Росија Севодња“ Владимир Вјаткин. Какав је он био? Чврст и сигуран професионалац у својој уској специјализацији. Ћутљив и неприметан у редакцијској свакодневици. Напустио нас је заувек. Оставио нам је своје непроцењиве фотографије историјске хронике почетка ХХI века, а њихов значај ће оценити време, рекао је Вјаткин. Чинило се да Андреј истински живи само уз звиждук метака, грохот артиљеријског оруђа – у рату. Овде, у Москви, му је било досадно и чим би се указала прва могућност да иде на још једно жариште, он је ишао и доносио своје фотографије – сећа се уредник одела за аналитику и продукцију фотографија МИА „Росија Севодња“ Јекатерина Новикова – Сви смо знали да, ако буде потребно, Стењин ће све бацити и одмах кренути тамо где га шаљу уредници: није битно да ли је дан или ноћ“. „Објектив Андреја је био усмерен на догађаје, где се свако не би усудио ни да пође. На његовим фотографијама су људи могли да виде истину рата. Убиство фоторепортера је копање очију друштву, тврди Виталиј Белоусов, специјални фоторепортер МИА „Росија Севодња“. Одлазак у зону конфликта увек одузима много снаге, душевне енергије. А, Андреј је последњих година имао много таквих, каже специјални фоторепортер МИА „Росија Севодња“ Валериј Мељников. Андреј се приближио рату најближе што је могуће. Погледајте његове последње фотографије и можда ћете, осим рата, видети и нешто што ћете запамтити заувек. Фотографије Андреја Стењина можете погледати овде. Извор: Глас Русије