Прочитајте још: Карлеуша ударила на патријарха: Мотком истерати ђавола из грешног Иринеја!"Не кажемо да треба спуштати стандарде али треба размислити да ли jе наставницима довољно jасно на чему треба да раде до краjа четвртог разреда", рекла jе Ђелић, сматраjући да треба преиспитати и садржаjе уџбеника, али и захтеве коjи се постављаjу пред ученицима. Oна jе подсетила да jе последње национално истраживање о постигнућима ученика било jе 2004. године. Истраживање урађено пролетос, слично националном, има за циљ да откриjе да ли ученици остваруjу очекиване резултате у односу на задате стандарде. У четвртом разреду тестирано jе знање из српског, математике и природе и друштва, а у осмом српски и математика. У математици четвртаци наjчешће греше код редоследа рачунских поjмова, не разликуjу поjмове права, полуправа, дуж, познавање правила "већи за", "мањи за", не разликуjу формуле за облик и површину правоугаоника, рекла jе Ђелић. На сва три теста, десет одсто наjслабиjих ученика решава просечно 25 одсто задатака, а 90 одсто наjуспешниjих даjу око 85 процената постигнућа, показало jе истраживање. Tакође, показало се да постоjе разлике у образовању ђака на селу и у градским срединама, а да су девоjчице имаjу значjано виша постугнућа (61 одсто) од дечака (54 процента) на тесту из српског jезика. Стандарди су постављени тако да се очекуjе да више од 80 одсто деце реши питања за основног нивоа, 50 одсто са средњег а око 25 процената ђака треба да буде успешно на напредном нивоу. Aнализа jе показала и да наставници коjи су прегледали тестове уопште нису поштовали упутство за оцењивање, па су састављачи питања принуђени да праве тестове затвореног типа (на заокруживање), што може да завара кад су у питању постигнућа ђака, речено jе на седници савета. Извор: Танјуг
ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: Света Србија и потоњи рат (КЊИГА НА ПОКЛОН)
Пише: Владимир Димитријевић
