ЊУПОРТ - Прослава 65-годишњице оснивања НАТО пакта у велшком Њупорту требало је да буде демонстрација јединства чланица, али се чини да коначни закључци самита неће бити у складу са оним што се заправо дешава иза кулиса, пише немачки дневник "Велт".
Насупрот источноевропским земљама које се осећају непосредно угроженим од стране Путина (балтичке земље, Пољска, Бугарска и Румунија), једна земља омета одлучно позиционирање против руског председника, а то је - Немачка. Према информацијама до којих је дошао овај конзервативни лист, основа сукоба је постојање "НАТО-Русија документа", потписаног 1997. године, у којем се западна војна Алијанса обавезала да у земљама које су некада биле под руским утицајем - неће држати бројчано велике трупе, а посебно не сталне војне базе - на чему сада управо инсистирају неке државе. Немачка је јасно ставила до знања да не жели да прекрши договорено, позивајући се на то да би другачији приступ био неозбиљан. Посебно Пољска и Естонија су против, па тако председник мини балтичке земље, Томас Хендрик, тражи да се уговор прогласи неважећим, док пољски министар одбране Томаш Сијемонијак тражи изговор да се преузете обавезе заобиђу. Меркеловој се пребацује да Пољску још види као другоразредног партнера.
Прочитајте још:Да ли је данас „Дан Д“ и за Русију и за Украјину?
„Анти-балистички систем НАТО није дорастао застрашујућим снагама Русије“
Као даљи знак добре воље, Меркелова даје подршку формирању и јачању НАТО трупа за брзу интервенцију. - Разумем жељу источних земаља да знају како би реаговао НАТО у случају опасности, а ми ћемо - не кршећи раније договорене уговоре, повећати брзину реакције НАТО пакта у овим земљама, рекла је она. Чини се да Обама није задовољан Меркеловом, пише "Велт". Он је током посете Талину тражио да Немачка проценат идвајања пара за Алијансу са 1,3 одсто БНП подигне на 2 процента, што Немци сматрају претераним и непотребним. Извор: Вести онлајн
Ђурђев: Време је да Мађарска исправи историјску неправду према Србима и повуче признање тзв. Косова 
