Правда

Званични подаци о кинеском нуклеарном арсеналу се не објављују. По оценама већине стручњака, Кина тренутно има 250 бојевих глава. МИП КНР је 2004. године изјавио да КНР има најмањи нуклеарни потенцијал од свих званичних нуклеарних велесила. Тада је то значило да има мање бојевих глава од Велике Британије која је у том тренутку поседовала 225 пуњења. Западне процене кинеског нуклеарног потенцијала су у протеклом периоду често варирале у дијапазону 160-200 пуњења. Дакле, постепени пораст арсенала је већ у току. Кина се тренутно налази на прагу претварања у доминантну војну силу у Пацифичком обручу. Њен потенцијал у области ненуклеарног наоружања је огроман и ускоро треба да јој омогући наношење колосалне штете економији, инфраструктури и оружаним снагама било које земље у Источној Азији не прибегавајући нуклеарном оружју. На пример, кинески арсенали крилатих ракета и ненуклеарних балистичких ракета малог и средњег домета који поседују велику прецизност, омогућавају јој или ће јој у блиској будућности омогућити да постигне такав резултат у односу на било коју земљу у региону, укључујући и Јапан.

Прочитајте још:Путин: У току је усавршавање нуклеарних снага Русије!Одреди Новоросије ушли у Мариупољ, наредба- до краја дана заузети већи део града!Србин одликован у специјалним јединицама, обучава про-руске војнике у Украјини!

Изгледа да ће се пораст нуклеарног арсенала одвијати у две фазе, притом Кина у коначном свеједно неће тежити ка достизању америчких размера нуклеарног арсенала (2100 бојевих глава), а да не говоримо о руском (4500 бојевих глава, укључујући и тактичке). У првој фази, која је очигледно већ почела, пораст кинеског нуклеарног потенцијала носи принудни карактер и потребан је да би се сачувала способност нуклеарног задржавања САД. Покретачки фактори раста кинеског потенцијала су: развој система противракетне одбране, развој врло прецизног оружја и средстава за обавештавање, јачање војне активности САД и њихових савезника у Пацифичком обручу. Данас старе кинеске балистичке ракете на течно гориво тешко да имају било какву вредност, а постојеће мобилне међуконтиненталне ракете на чрсто гориво су малобројне да би обезбедиле гарантовани узвратни ударац по САД. Очигледно је да ће Кина тежити ка томе да све старе и тешке ракете на течност DF-5 замени новим тешким међуконтиненталнм ракетама на чврсто гориво DF-41. Нове ракете ће имати одвојене делове главе како би поузданије могле да савладају ПРО, док су бојеве главе на старим ракетама биле у једном блоку. Истовремено ће бити повећан број мобилних ракета DF-31А. Један њихов део може добити одвојене саставне делове с три бојеве главе. Осим тога, ракете морског базирања JL-2 ће се примењивати у најмање пет подморница. Такође ће бити произведене нове, ефикасније ракете средњег домета које могу да погоде циљ на удаљености од 4000 км. Све ове активности ће бити завршене до 2020. године и учиниће да КНР осети сигурност и поузданост нуклеарног потенцијала. Касније ће за КНР бити логично да пређе на другу фазу проширења нуклеарног потенцијала. Циљ није само гарантовање наношења САД озбиљне штете узвратним ударцем, већ и постојање могућности за уништаање САД у случају сукоба. Радиће се о повећању броја бојевих глава на међуконтиненталним балистичким ракетама и балистичким ракетама до броја који се може упоредити с нуклеарним арсеналима Русије и САД. На пример, зна се да је Кина направила пројекат за следећу серију атомских ракетних подморница по пројекту 096, као и да ради на новој, моћнијој морској балистичкој ракети. Раст броја кинеских бојевих глава које могу да долете до територије САД за време од неколико десетинки до неколико стотинки имаће великог утицаја на војно-политичку ситуацију у Источној Азији. Спремност САД да одмах ступе у војни конфликт с КНР, чак и поред заштите кључних савезника, на пример, Јапана, већ сад изазива сумњу. Американци ће морати да уложе озбиљне напоре како би расејали ову сумњу. Моћан нуклеарни потенцијал за Кину може постати ефикасан и релативно јефтин инструмент за остварење сопствене варијанте Монроове доктрине у Источној Азији. Цена евентуалне војне интервенције у регионалне послове од стране ванрегионалних држава може постати превисока. Извор: Глас Русије