Правда

Србија нема постројење за прераду и спаљивање опасног отпада и мораће да га извезе и плати његово уништавање. Резултати инспекције за заштиту животне средине биће представљени крајем октобра – када би требало да буде и направљен план измештања и збрињавања опасног отпада. Само у постројењима "Прве искре" у Баричу, која не раде две деценије, има више од 500 тона опасног отпада. Бурад и цистерне са отровним хемикалијама налазе се на самој обали Саве и Колубаре узводно од Макиша – одакле се Београд снабдева водом. У време мајских поплава у последњем тренутку избегнута је катастрофа. "У сваком случају последице би биле несагледиве да је опасан отпад дошао у контакт са реком, да је директно био изложен поплавама", каже Оливера Топалов, начелник Одељења за спречавање и контролу загађивања животне средине. За збрињавање тог отпада потребно је више од милион евра. Предузеће "Прва искра" ни у неко срећније време није имало та средства, а камоли данас када се налази у поступку реструктурирања и приватизације и када има 25 запослених. "Без обзира на све, у последњих пет година успели смо да нешто препакујемо, да нешто урадимо и доведемо у нешто боље стање, али сав отпад је остао на истој локацији", подсећа Јелена Санџаковић, вршилац дужности директора Холдинг предузећа "Прва искра".

Прочитајте још:Параћин: Нема ко да пише решења угроженима од поплаваСрбија шаље војнике у Централноафричу Републику, у којој рат бесни већ 2 године!

У многим фабрикама налази се опасан отпад из производње настао пре више од 20 година, иако је по закону складиштење дозвољено до годину дана. "Све ове фирме су под контролом инспекције, али највећи део њих има велике проблеме што се тиче опасног отпада, јер иако је инспекција учинила све што је у њеној моћи кроз записнике, решења, пријаве – највећи део фирми није у стању да реши питање свог историјског опасног отпада", напомиње Жељко Пантелић, начелник у Републичкој инспекцији за заштиту животне средине. У Србији нема објеката за складиштење, нити постројења за прераду или спаљивање опасног отпада. "Морамо да имамо постројења за физичко-хемијски третман или спалионицу, а пошто немамо, остаје нам извоз на најближа постројења која су у Аустрији, Швајцарској и у земљама западне Европе", каже Миодраг Митровић из Удружења рециклера "Храбри чистач". У земљама ЕУ, до 2004. године опасан отпад одлагао се у посебно пројектоване депоније, а данас се углавном рециклира или спаљује. Извор: РТС