Најновије

Сваки четврти Србин живи на граници сиромаштва!

БEOГРAД - У Србиjи, према званичним подацима, сваки четврти грађанин, односно 1,8 милиона људи, живи на граници сиромаштва, а док стручњаци оцењуjу да за израду дуго наjављиваних социjалних карти нема ни људи, ни пара, надлежни наjављуjу да jе у припреми нова стратегиjа за борбу против сиромаштва.
Како без пара? Фото: Илустрација (метро.хр)

Како без пара? Фото: Илустрација (метро.хр)

Шеф тима за социjалну инклузиjу и смањење сиромаштва Владе Србиjе Жарко Шундерић подсећа да jе постоjала стратегиjа државе за борбу против сиромаштва, али jе била ограничена на период 2003. до 2009. године. У том документу jе, каже он, циљ био да се броj сиромашних преполови до 2008, што jе и учињено, али jе, додаjе, светска криза поново довела до повећања њиховог броjа. Шундерић jе Танјугу рекао да jе у току припрема нове стратегиjе, коjа ће се звати Програм реформи у области запошљавања и социjалне политике. - До краjа године ће таj документ бити предат Бриселу, а већ од следеће године очекуjемо и пуну примену. Oвога пута ће то бити ефикасниjе, jер ће примену контролисати и Eвропска комисиjа, сматра Шундерић. Kолико ће лошу ситуациjу нова стратегиjа морати да узме у обзир, наjбоље илуструjе наjновиjи податак Републичког завода за статистику (РЗС) да jе стопа сиромаштва код нас 24,6 одсто, што пласира Србиjу на прво место међу сиромашним земљама Eвропе: у презадуженоj Грчкоj та стопа jе 23,1 одсто, а следи Румуниjа са 22,6 одсто, те Шпаниjа са 22,2 и Бугарска са 21,2 одсто. - Tи људи нису нужно сиромашни, већ само имаjу већи ризик да то буду. Праг ризика од сиромаштва у 2012. години износио 13.680 динара месечно за jедночлано домаћинствоž, рекла jе Танјугу Tиjана Чомић из РЗС-а и додала да jе за трочлану породицу праг ризика од сиромаштва 24.624 динара, а за четворочлану 28.728 динара. Научни сарадник Института друштвених наука др Нада Новаковић истиче да су светска истраживања jош алармантниjа и показуjу да код нас готово половина становништва живи лоше.
Прочитајте још:

САЧЕКУША: Групу четника по повратку из Украјине пресрела БИА!

500 тона опасних материја на обалама река у Србији

Oна сматра да угрожени грађани не би требало да се надаjу социjалним картама, jер на првом месту “нема ко да попише 1,8 милиона људи”. - Држава нема институциjе, механизме, средства ни кадрове, а пре свега политичку вољу да попише имовину тих грађана. Не зна се ни ко би о тим људима бринуо, коjе социjалне институциjе, државне или приватне. Већ видимо да jе профит ушао у многе од тих области, рекла jе Новаковић Танјугу. Oна jе додала да, све и да дођемо до социjалних карата, резултат би био да се оскудна средства додељуjу само наjугрожениjима. Примера ради, у jулу jе за новчану социjалну помоћ издвоjено 1,12 милиjарди динара и то за 267.949 особа. Oсновица за исплату jе 7.704 динара, а посебну месечну накнаду од 13.228 динара прима 446 особа. За дечjи додатак, укупан износ jе нешто већи од милиjарду динара, а прима га 204.755 породица за 384.334 деце. Редован износ додатка jе 2.593, а увећан 3.371 динар. Цензус за остварење права jе да приходи у породици по члану домаћинства не прелазе 8.051 динар. Данас у Србиjи чак 35.500 људи у 76 средина користи Народне кухиње, а од тог броjа 11.800 су деца. Секретар Црвеног крста Србиjе Весна Mиленовић каже да jе наjтежа ситуациjа у jужноj и jугоисточноj Србиjи. -За њих jе програм народних кухиња неопходан и то им jе обично jедини оброк дневно, каже Mиленовић. Kухиње су у надлежности локалних самоуправа, каже она, и додаjе да jе Црвени крст уз помоћ Владе Србиjе обезбедио дистрибуциjу 10 основних намирница у вредности од 350 милиона динара годишње што олакшава њихов рад. Нада Новаковић каже да jе наш проблем што пред изборе имамо велика обећања а мало новца. Tако, тврди она, држава за сиромашне издваjа све мање, а и даље ниjе решено коjи модел социjалне политике жели да води. - У нашим законима доминира англосаксонски модел, а то jе да jе поjединац одговоран за себе и своjу породицу, а на сиромашне се гледа као на губитнике, неспособне да доприносе друштву. С друге стране, нама би више одговарао немачки модел од кога се бежи, а то jе социjално-тржишна привреда коjа има већа средства и праведниjе их расподељуjе, рекла jе она. У наjвећем ризику од сиромаштва код нас су незапослени, каже Новаковић, али и млади, посебно незапослени од 19 до 24 године, затим житељи сеоских подручjа. Уз то, према њеном мишљењу, овоj групи треба додати jош око 150 до 200 хиљада људи коjи су или ће у 2014. остати без посла. Проблем се, како каже, временом и продубио, па сада имамо и “нове сиромахе”, а то су запоселни. С друге стране, каже Новаковић, у 2013. се у односу на претходну годину броj богаташа повецћао са 88 на 100. -Tо значи да им држава иде на руку”, оценила jе Новаковић и додала да би држава ако жели реформе, "морала наjпре себе да реформише.

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА