Правда

Бизнисмени, а посебно фармери у земљама ЕУ, плаше се последица одговора који је Москва обећала на нови пакет санкција ЕУ, припремљен на брзу руку од стране Европске комисије. Лидери држава јединствене Европе, мада, треба признати, не сви, улазећи у рат санкцијама плаше се да својом недовољном ревношћу не изазову гнев старијег атлантског партнера. А код обичних становника континента сопствени страхови су сасвим реални и земаљски.

Што се тиче ових „земаљских“ страхова, прилично индикативни су резултати једног од недавних анкетирања јавног мењења, одржаног у Немачкој. Немачко пословно издање DeutscheWirtschaftsNachrichten саопштило је ових дана о њима у чланку под насловом Немци се више плаше кризе него рата у Украјини. Без обзира на све заклетве, пише између осталог лист, федералној влади није пошло за руком да разувери Немце у кризу евра. Бојазан немачких пореских обвезника да ће из свог џепа плаћати последице кризе у другим земљама превисила је све остале страхове. Украјински проблем се нашао у запећку.

Наравно, можемо кртиковати учеснике анкетирања за извесну политичку индиферентност. Али на коначни резултат то не утиче. Вероватно немачким биргерима не би сметало такође да се замисле и о могућим последицама санкционог рата који Европа покреће против Русије. Јер неизбежне узвратне мере негативно ће се одразити на економију земаља-чланица ЕУ, а рекло би се и на ниво стандарда грађана. Истина, за сада страхове тим поводом више осећају представници бизниса, посебно они који се баве производњом пољопривредне продукције.

Прочитајте још: Батаљон Националне гарде „Феникс“ добио наоружање из Другог светског рата

Свих последњих дана Европска комисија у грозничавом темпу је припремала нови пакет проширених санкција против Русије. Занимљиво је да је то било објављено одмах после примирја између зараћених страна у Украјини, постигнутог на иницијативу Русије. Како је изјавио руски МИП, оваквом реакцијом на могућност политичког решења конфликта ЕУ је показала да њено руководство „и даље лута са друге стране политичког огледала“ и фактички шаље „сигнал директне подршке партији рата“ у Кијеву.

Што се тиче атмосфере антируске хистерије у којој је протицао самит НАТО-а, завршен ових дана у британском Њупорту, овде се не треба понављати. Реални и основни његов резултат је прокламовани курс на тренирање војних „мишића“ алијансе, што значи увећање војних трошкова свих земаља-чланица без изузетка. А то су у суштини исти ти становници „европског дома“. Тако да „сигнал директне подршке партији рата“ у Кијеву у форми нових санкција, поменут у изјави МИП РФ, највише одговара првим лицима војне индустрије ЕУ. Или НАТО-а, што је практично једно те исто. Али не обичним европским грађанима. Одговор Русије на први „пакет“ само у облику забране увоза воћа и поврћа из Европе већ је коштао европске пореске обвезнике 180 милиона евра, наводи податке Deutsche Wirtschafts Nachrichten. Таква је компензација Брисела фармерима. Колико ће коштати нови круг бумеранг-санкција?

Да ли ће економски фактори постати својеврсни седатив за смирење политичке психе Запада? Професор Високе школе економије Иван Родионов сматра за сада ситауцију у том погледу прилично неодређеном.

Целу недељу сам провео на економском форуму у Пољској – каже професор. Свима је јасно да проблем није толико у Украјини или Русији, колико у томе што су се људи уморили од чекања. Криза траје већ 6 година, и у принципу не виде се неке светле перспективе и јасне могућности. И мени се чини да данас у Европи, ако може тако да се каже, влада ситуација опуштених руку. А када су људи разочарани, могу се очекивати неке непријатности. Између осталог, мисао о рату не допуштам.