Правда

Њени су “у она времена” заједно с Тарабићима из Херцеговине стигли у Србију, потом су променили презиме, а остало је историја, “и то не било каква како неки покушавају да представе”, објашњава  у свом дому на Дорћолу Нада, окружена кашираним фотографијама највећих српских ратника из Балканских и Првог светског рата. - И славни краљ Петар I Карађорђевић био нам је род… Па, мој отац Гојко Лукић страдао је баш због тога што смо били у сродству са краљем. Никада о томе нисмо смели да причамо. Стриц Милан Лукић је био члан краљеве гарде, а један од дедова -Светомир Лукић почива на Зејтинлику у Солуну – почиње причу за Нада додајући да је једна од њених највећих животних мисија борба против неистина које се у јавности пласирају о њеним Тарабићима и њиховој заоставштини “Креманском пророчанству”. Никада, каже, неће заборавити како је као девојчица са ђедом Миодрагом Миком Сплаваром у чезама у које је био упрегнут коњ Риђан обилазила како су медији писали “последњег директног потомка славних пророка” – Јову Тарабића. - Јово је био бистрог ума и у 90-ој… Знао је поименце да ми наведе и по 500 житеља Кремана. Питате ме шта су највеће лажи изговорене о њима? За почетак, да је Јован последњи директни потомак Тарабића! Ено живог доказа у Кремну – Стјепана Тарабића, човека златних руку који се бави изградњом дрвених брвнара и који, ево вама ћу првима рећи – има дар који су имали и његови преци – оно што ми зовемо “прозорљивост”, али не жели да га дели са свима – прича Нада. Она напомиње и да је можда најбољу одбрану њених предака изнео велики владика Николај Велимировић у предговору “Креманског пророчанства” (у издању Радована Казимировића) рекавши: “Узалуд је говорити случај, узалуд је викати – сујеверица! Факта су факта, могли се објаснити или не. Узалуд је гордо скривати очи у песак науке! Васиона је сувише велика слика за уске рамове науке”! Николај је према Надиним речима Тарабиће звао “богом даровани” и “прозорљиви” казујући како су “видели даље и дубље од другх људи”, те се наша саговорница често наљути када их називају пророцима. Поткрепљујући своја објашњења не само причањима свога ђеда, и сада већ покојног Јована Тарабића, већ и древним списима које је имала прилике да прочитасређујући богату библиотеку манастира Раче у којој се међу 3.000 књига налази и најстарије издање Казимировићевог “Креманског пророчанства”, Нада тврди да зна где се налази оригинал најславније “визионарске књиге у Срба”. - Оригинал је закопан у порти старе цркве брвнаре у Ужицу. То ми је у више наврата потврдио и благопочивши свештеник Слобо који је долазио у манастир Рачу да држи литургију баш у време када сам паковала и сређивала тамошњу библиотеку. Свештеник Захарије Захарић (1836-1918) који је записивао визије Тарабића сакрио је оригиналда се не би сазнале неке истине о којима су причали, а због којих би их прогонили још више него што су то иначе чинили. Па, довољно је само да вас подсетим како су умало страдали због тога што су јавно предвидели убиство кнеза Михаила Обреновића – прича нам Нада напомињући и нека пророчанства својих предака која нас тек чекају. - Јован Тарабић ми је причао о делу у старој књизи у којем су Тарабићи предвидели поплаве, а у којем су упозорили, цитирам: “Кренуће вода из неба и земље”… Оно, пак, што нас по њиховом виђењу и прозорљивости чека у 2015-ој је “долазак моћног човека који је наш, а ипак није наш”, као и “време уједињења тог човека са људима са Далеког истока”. Ја могу то да тумачим на свој начин, али бих радије свакоме оставила простора да протумачи ове речи како хоће. Објашњавајући нам како је оно чувено пророчанство “да ће сви Срби стати под једну крушку” измишљено, баш као и оно “да ће Србијом владати човек који ће имати презиме по селу у којем је рођен“, Нада је нашла времена да нам исприча и нешто о томе како изгледа чувена “крстаста гора” коју су Тарабићи пре визија обавезно посећивали, а у којој је и сама била. - И Јован и Стјепан Тарабић су ми потврдили да су њихови преци одлазили у “крстасту гору” која се налазила на имању сваки пут пре него што би им се појавиле визије. Тамо људска нога није крочила по ноћи. Ја сам се усудила да одем у неколико навратапредвече и имала сам шта да видим… Гора је до те мере обрасла густом боровом шумом да на појединим местима не допире ни трачак светлости. Један дан када смо отишли све је било мистично и нетакнуто, а већ сутрадан на истом месту затекли смо угажену земљу у облику великих кругова… Баш попут онога што се у народу зове “вилинско коло” - каже Нада и додаје: - То нам се десило још једном, а добро знамо да се нико од мештана не усуђује да зађе тамо, баш као што ни сељани никада не воде стоку тамо… – завршава причу помало мистериозно ова новинарка испраћајући нас из топлог дома и позивајући на нову причу која никога неће оставити равнодушним.

Прочитајте још:Сва ова пророчанства су се остварила иако су изгледала немогуће!Пророчанства руских светитеља: Србија разлог Трећег светског рата!

Извор: Телеграф