Марек Обртел: Стидим се погрома над Србима, сагорео сам на Космету

13-01-2015 07:46 Друштво Србија

Писмено обраћање др Марека Обртела, бившег потпуковника чешке војске, свом министру одбране Мареку Стропницком, последњих дана прошле године, где тражи да му се одузме ордење које је добио у НАТО мисијама од Босне до Авганистана, одјекнуло је не само у чешкој јавности.

Марк Обртел (Фото: pardubicky.denik.cz)

Официр који је, као лекар, служио у НАТО јединицима на готово свим неуралгичним тачкама света, своју одлуку образложио је актуелним догађањима у Украјини као непосредним поводом, али је узрок много дубљи - лично је био сведок како НАТО убија државе и народе. За "Вечерње новости" потпуковник Обртел појашњава да су догађаји у Украјини само кап која је прелила његову "чашу части". Због свега што је видео на КиМ, а тиче се односа међународне заједнице према Србима, изашао је, чим се вратио из те мисије, из Генералштаба чешке војске. Био је, каже, згађен. Управо погром над српским народом био је иницијална каписла за његову данашњу одлуку да врати НАТО ордење. - На Косову се догодио геноцид на Србима, који је Запад проузроковао, и ја због тога у себи носим осећај туге, горчине и разочарања, јер сам био део НАТО машинерије. Био сам сведок и како нарко-мафијаши постају уважени представници такозване државе Косово, а масовне убице јунаци - почиње своју исповест Марек Обртел. Зашто сте се уопште прикључили НАТО снагама? - У мојој земљи, Чешкој Републици, поступно је од 1989. године учешће у међународним војним мисијама било нужни предуслов за напредовање у служби сваког војника, укључујући војног лекара. Године 1994. окончао сам своје оспособљавање за професионалног доктора и добио атесте у струци, а потом сам до 1998. године био на челу војне здравствене јединице. Те године сам послат, као лекар, у своју прву мисију, у БиХ, где сам постао и начелник механизоване јединице СФОР-а. У БиХ сам провео укупно 14 месеци. Кажете да желите да вратите одликовања због свега што НАТО чини широм света... - Непосредан повод је тренутна политичка ситуација, пре свега дешавања у Украјини. Али, наравно, не само тамо, већ и у Либији, Сирији, пре тога у Ираку, Авганистану... Све што се догађа у Украјини је написано типичним америчким рукописом, с том разликом што ова земља постаје одскочна база за поход на Русију, чиме се директно угрожава Европа, а тиме и цео свет. Користе се већ добро познате методе, манипулације, лажи и провокације како би се створили изговори за војне акције. Из тога следе лажни докази, медијске дезинформације и искоришћавање локалног становништва да би добили покриће за већ раније планиране потезе. Како све то знате, с обзиром на то да сте били "само" војни лекар у мисијама? - Све то сам доживео на сопственој кожи, посебно на Косову, где сам провео седам месеци. По повратку из те мисије био сам згађен, разочаран и сагорео. То је на крају довело и до мог напуштања Генералштаба Чешке Републике, а потом и армије, иако је моја професионална каријера војника у то време била у успону. Реците нам нешто више о вашем искуству са ових простора. - Имао сам ту несрећу (или срећу?) да сам служио у Босни и Херцеговини баш у време када је почело "хуманитарно бомбардовање" Србије без мандата УН. Гађане су школе, обданишта, болнице, возови са путницима. У то време се одиграо намештени процес у Рачку, који ме је дубоко погодио. У очима ваших људи сам видео безнађе, несигурност и очај, али и бес и мржњу оних који су у Србији имали своје породице. Чуо сам и њихов плач када су им "хуманитарно" убијали целе фамилије. Потом сам служио на Косову и у пуној мери схватио шта се то заиста догађало 1999. године. Мишљење изван званичне доктрине није могло да постоји. Гледао сам како нарко-мафијаши постају уважени представници касније самосталне државе, а масовне убице - јунаци, којима НАТО, САД и Запад иду наруку и на крају се запитате - зашто? Били сте сведок погрома над Србима марта 2004. године... - То ме је дефинитивно поразило. У историјском погрому над Србима од 17. до 19. марта 2004. потпуно се огољено показало ко је ко и ко шта жели. Баш тог дана, 17. марта 2004, заједно са Ирцима славио сам Дан Светог Патрика када су дошле прве вести о томе што се догађа. У свему сам препознао извесну симболику, што је условило и мој каснији одлазак са високих армијских функција, а потом и из НАТО. Добро се сећате тих догађања и данас... - Осећања и искуства из тог времена, и након што сам отишао из активне службе, носим у себи свих ових десет година. Када се распламсао конфликт у Украјини, након што смо били сведоци уништавања многих других земаља од стране НАТО, рекао сам себи да о томе не смем више да ћутим. И НАТО сам отворено и јавно назвао злочиначком организацијом. Треба, међутим, рећи да НАТО не би био такав када би заиста служио само одбрани земаља чланица од спољне агресије, али је таква, злочиначка, политика оних који га воде. Они делују под лажном паролом борбе за слободу, демократију, људска права и хуманитарне циљеве, а користе је за агресију по целом свету. Како у пракси изгледа злоупотреба НАТО пакта? - Напада се држава која из било ког разлога постане неподобна, непослушна или, једноставно, светски хегемони имају некакве интересе повезане са њом. Прво се изнутра растура медијским кампањама, обојеним револуцијама, чачкањем у најосетљивије тачке, етничке поделе или верске разлике. Простије речено, дестабилизује се. Затим се нађу површни изговори или се искористи пре тога инсценирано насиље над становништвом. Онда наступа НАТО са својим јединицама, праћен хуманитарним организацијама и посматрачким мисијама, као наводни заштитник људских права и слобода. Брзо после њих долазе "бизнисмени" и почињу да обнављају земљу. Односно, да реализују своје интересе. Како је НАТО утицао на живот у БиХ? - Рекао бих да је БиХ прошла донекле боље него Косово. И најокорелији присталица теорије како се равномерно и праведно помаже "обема супротстављеним странама" приметиће дубоке разлике које постоје између Републике Српске и муслиманско-хрватске Федерације. Наравно, науштрб Републике Српске. Јасно се види против кога је цела босанска машинерија усмерена. А на живот на Косову? - То је велика европска трагедија! Могу слободно да кажем да се ради о геноциду над српским народом. Дозволили смо, или боље рећи, проузроковали тако нешто у нашој кући у Европи! Због тога и данас у себи носим осећај горчине, разочарања и гађења због људске глупости и окрутности. Делимично имам и осећај кривице што сам саучествовао у свему. Ипак ми је утеха да, као лекар, нисам учествовао у борбеним операцијама, већ да сам био актер низа хуманитарних акција, бринуо о здрављу локалног становништва... Баш мисија на Косову ме је мотивисала да сада реагујем поводом дешавања у Украјини и да гласно кажем "не" таквим акцијама. Шта се десило са вашим враћањем ордена НАТО? - Засад нисам добио никакав званични став из Министарства одбране Чешке Републике, који једва чекам да добијем. Али, своју одлуку да вратим ордење НАТО нећу променити. Приједор Најбољу слику о дешавањима на овим просторима, каже наш саговорник, стекао је 1998. године у Приједору где је на молбу кћерке бринуо о њеној тешко болесној мајци. - Сваког дана смо путовали да бисмо јој давали инфузију и лекове против болова - присећа се Обртел. - Имали смо доста времена да саслушамо животну причу те девојке. Отац муслиман и мајка Српкиња са петоро деце. До рата породица без проблема, спокојна. Онда је мајка остала са једном ћерком, која је била и на фронту, као медицинска сестра, у Приједору. Отац је побегао негде у иностранство због тога што у Приједору није могао да остане, а на "другу страну" није смео. О њему више никада ништа нису чули. Остало четворо деце живело је тада у Швајцарској, Шведској и Немачкој и мајка их до своје смрти више није видела... Мени то говори све.