Правда

Повод за жучне полемике био је Преднацрт грађанског законика који предвиђа забрану физичког кажњавања деце. Међутим, у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања подсећају да се забрана телесног кажњавања, али и подвргавање мерама које вређају достојанство и интегритет детета налази и у предлогу о изменама и допунама Породичног закона о којем ће Влада Србије одлучивати у јуну ове године. – Министар рада је формирао радну групу која се бави изменама и допунама поменутог закона, а тренутно се израђују радне верзије текста. Паралелно са увођењем ове одредбе о забрани физичког кажњавања детета, организоваћемо и помоћ родитељима кроз превентивни надзор над вршењем родитељског права– обуку и учење о ненасилним облицима васпитања малишана, који ће се спроводити у центрима за социјални рад, специјализованим саветовалиштима и саветовалиштима за брак и породицу – каже за „Политику” Драган Вулевић, начелник Одељења за управно-надзорне послове у области породичне заштите Министарства рада. Људи годинама уче како би се бавили одређеним професијама, а о родитељству које је најтеже и најлепше занимање, нико не учи, истиче наш саговорник. – Они који васпитавају дете помоћу ћушки и батина најчешће као оправдање помињу традицију и чињеницу да су и они васпитавани на исти начин, па „шта нам фали”. Али оно што је традиционално не значи увек да је и добро. Физичко кажњавање малишана треба забранити законом како би се избегло да одмалена учимо да се односи могу заснивати на насиљу и да било који конфликт може бити разрешен насиљем. А употребом силе не може се решити ниједан проблем – напомиње Вулевић. Поменутим законским одредбама држава шаље јасну поруку да забрањује акт физичког насиља, а нема никаквог разлога да се то сматра подривањем родитељског ауторитета, објашњава за наш лист Биљана Лајовић, специјалиста школске психологије и координатор јединице за превенцију насиља у Министарству просвете. – Родитељство се учи, а увођењем ових прописа ствара се атмосфера у којој је свакоме јасно шта сме, а шта не сме да уради. У мојој пракси многи родитељи су ми признали да су се покајали што су тукли дете, али у одређеној ситуацији једноставно нису умели другачије да поступе – напомиње Биљана Лајовић. Она сматра да увођење оваквих законских одредби не значи рушење ауторитета родитеља, већ је идеја да се родитељима помогне да боље и ефикасније обављају своју родитељску дужност. Бошко Обрадовић, члан Старешинства покрета Двери, иначе отац четворо деце, међутим, поставља питање ко жели да српски народ и наше породице поново прикаже у ружном светлу, „као да сви малтретирамо сопствену децу, као да је физичко злостављање деце свакодневица у Србији”? Посебно срамним он оцењује злоупотребу разних научних истраживања где се, како каже, уместо аналитичких података о последицама телесног кажњавања деце потурају подаци о последицама злостављања деце (и то у ко зна којим народима), што никако није и не може бити исто.

Прочитајте још:ПРОСВЕТАРИ ПОРУЧИЛИ ВЕРБИЋУ: Штрајк ће трајати бесконачно као Мала невеста

– Покрет Двери је апсолутно против мешања државе у сферу породичне приватности и васпитања деце. Противимо се држави која хоће од наше деце да направи неодговорне цинкароше који ће да пријављују своје родитеље и одрастају без икаквог ауторитета, реда и поретка. Све сте нам одузели, породицу не дамо – наглашава представник Двери. Посебно су против одузимања деце од родитеља као у многим западним државама, јер према њиховој оцени, постоји могућност огромне манипулације и задирања у приватност, где би се деца посебно одузимала породицама које их традиционално васпитавају. Биљана Лајовић, опет, наводи да не разуме због чега се променом закона руши традиционална српска породица. – Традиционална Србија сигурно није она која користи батину и агресивност у васпитању деце. Ови прописи нису механизам казне родитеља већ мера заштите деце. Родитељ треба да научи да без батина васпитава дете. Државни систем у свим својим прописима забрањује било какав акт насиља над децом и не видим разлог због чега би у једном делу система запостављено, а другом да се користи. Извор: Политика (Јулијана Симић-Теншић, Дејана Ивановић)