Правда

За Џорџа Сороша су сви чули и сви о њему имају своје мишљење. Оно је углавном негативно: најчешће га људи мрзе а да о њему ништа и не знају. За њега се везује све негативно и лоше. Било да га се криви за финансијске кризе и колапсе на којима зарађује, било да га се криви за политичке преврате. Кратка биографија Џорџ Сорош је рођен 12. августа 1930. године у Будимпешти, у породици секуларних мађарских Јевреја, под именом Ђерђ Шварц. Отац му је био адвокат, док му је мајка долазила из фамилије која је држала добростојећу радњу за трговину свилом. Промениили су презиме 1936. године због пораста антисемитизма. Имао је непуних 14 година када су нацисти окупирали Мађарску, после чега је јеврејској деци постало забрањено да похађају школе а морали су и да се пријаве и Јеврејском већу. Када му је наређено да однесе обавештења о депортацији другим Јеврејима, одбио је, и почео да се скрива. Неко време га је чувао мађарски министар пољопривреде који га је представљао као своје кумче. 1945. године Сорош је преживео крваву Будимпештанску битку између Вермахта и Црвене армије. Две године касније је емигрирао у Енглеску и постао сиромашни студент Лондонске школе економије. Филозофију му је предавао Карл Попер. Неко време је радио као железничар и конобар, а бавио се и продајем разних ситница на обали и у сувенирским радњама. Бечелор диплому из филозофије на ЛШЕ је стекао 1951. године, а три године касније на истом факултету је и дипломирао. Срећа му се осмехнула када је послао писма генералним директорима свих трговачких банака у Лондону; добио је само два одговора и почео да ради у банци “Сингер и Фридландер”, са дна лествице. 1956. године се одселио у Њујорк где је радио као арбитражни трговац и аналитичар. Планирао је да остане пет година, довољно да скупи пола милиона долара, па да се онда врати у Енглеску и настави да студира филозофију. У то време је под утицајем Поперових идеја развио теорију рефлексивитета која каже да валуација било ког тржишта производи проциклични круг, или моралан или неморалан, који даље утиче на тржиште. У Америци је остао много дуже, радећи као потпредседник једне банке, али није био превише срећан на том послу: желео је да се наметне као инвеститор како би рефлексивитет учинио профитабилним. 1967. године му се пружила управо таква прилика, када се запослио у једном офшор инвестиционом фонду, “Фрст Енгл Фандс”. Три године касније основао је “Сорош Фанд Манаџмент” и постао његов председник. 1973. године је због нових регулаторних рестрикција које су му лимитирале пословање, одлучио да се повуче са позиције из инвестиционог фонда који је водио од 1967. године, па је основао сопствени “Квантум Фандс” који и дан-данас води. Прошле године “Квантум Фандс” је направио профит од 5,5 милијарди долара чиме је поново постао најуспешнији хеџ фонд у историји. Од свог оснивања, ова институција је направила 40 милијарди. Тренутно, Џорџ Сорош се налази на корак од именовања за гувернера Националне банке Украјине, што ће бити прва таква позиција у његовој каријери. Колико пара има Средином ове године амерички часопис “Форбс” избацио је последњу листу најбогатијих људи на свету на којој се Сорош налази на изузетно високом 27. месту. Он је такође први на списку најбогатијих менаџера хеџ фондова (у питању су инвестициони фондови за ограничен број улагача који нуде прилику за високе зараде уз подједнако високе ризике; рецимо, инвестирају у позајмљени новац), и седми најбогатији Американац од 400 колико се на списку налази. Процењује се да његово нето богатство износи $23 милијарде. За шта је оптужен Оптужбе су бројне. Сорош је познат као “човек који је срушио Банку Енглеске“, када се прво током низа месеци накуповао великих количина фунти, приметивши да се Уједињено Краљевство под врло неповољим условима укључило у европски ЕРМ (механизам новчане размене), након чега је у септембру 1992. године (догађај познат као Црна среда) продао одједном 10 милијарди долара у фунтама и зарадио једну милијарду. Ово је довело до финансијске катастрофе, Британија се повукла из програма а фунта је девалвирана. - Планирали смо да продамо више од 10 милијарди. Заправо, када је Норман Ламонт (ондашњи британски министар финансија) нешто пре девалвације изјавио да планира да позајми скоро 15 милијарди долара да би одбранио своју валуту, ми смо били забављени чињеницом да је то баш онолико колико смо хтели да продамо – рекао је октобра 1992. Сорош лондонском “Тајмсу”. Током азијске финансијске кризе из 1997. године, малезијски премијер Махатир бин Мохамад га је оптужио да своје богатство користи да би казнио Асоцијацију нација југоисточне Азије јер су примили Мјанмар у своје редове. “Јеврејин је изазвао стрмоглав валута”, рекао је он тада, и оптужио Сороша да оркестрира колапсом као део шире јеврејске завере. Занимљиво, девет година касније се састао са Сорошем и практично признао да није био у праву и да Сорош није имао везе са кризом. Сорош сам за себе каже да дуго игра улогу “завијајућег вука”. - Прво сам то учинио у књизи “Алхемија финансија” 1987, потом у “Кризи глобалног капитализма” 1998. и на крају са овом књигом – рекао је он мислећи на “Нову парадигму за финансијска тржишта из 2008, када је прогнозирао да “супермехур” који се накупљао претходних 25 година мора да експлодира. Свој успех да из сваке кризе изађе пунијих џепова описује на следећи начин: - Богат сам само зато што знам када нисам у праву. Практично сам преживео признавајући сопствене грешке. Имао сам главобоље због тога што сам у криву. Кад си у криву мораш или да се бориш или да побегнеш. Када донесем одлуку, главобоља нестаје. Фебруара 2009. године изјавио је да се светски финансијски систем дезинтегрисао, да не постоји никакво краткорочно решење проблема, да је стављен на апарате за одржавање живота, на којима се и даље налази, и да нема никаквог знака да је свет дотакао дно. Можда ће векови пред нама одговорити на питање да ли он само препознаје знаке које други не виде или он сам изазива кризе. У међувремену имаћемо прилике да гледамо пролиферацију теорија завере са њим у вези, попут оне коју је у другој половини последње деценије прошлог века изнео малезијски председник владе. На пример, амерички конзервативни телевизијски водитељ Глен Бек оптужио га је да, да уз помоћ других људи, покушава да доведе до колапса економију Сједињених Држава како би створио Нови светски поредак. Неуспели кандидат за шефа Беле куће, Линдон ЛаРуш, оптужује га да је вођа међународне трговине наркотицима. Начин на који Сорош троши богатство даје повода за све што се о њему прича, иако он на површини не ради ништа лоше. Дакле: За шта Сорош користи свој огромно богатство? Укратко речено, Џорџ Сорош је између 1979. и 2011. године за промоцију људских права  поклонио осам милијарди америчких долара. Примера ради, 2007. године дао је 100 милиона долара за интернетизацију регионалних руских универзитета и 50 милиона за програм чији је циљ искорењивање екстремног сиромаштва у Африци. Јуна 2009. године донирао је новац за помоћи централноевропским и источноевропским земљама у њиховој борби против ефеката економске кризе на сиромашне. Сорош је такође познат је као финансијер безбројних про- западних покрета, пре свега у Источној и Средњој Европи, путем “Фонда за отворено друштво” и “Сорош фондације”, који су углавном доводили до “револуција” које су за последицу имале отварање тих земаља према свету, демократизацију, и иреверзибилни процес интеграције у глобални политички, финансијски, економски и културни систем. На површини, тешко му је било шта замерити, и у његовим хуманитарним активностима не постоји ништа интринсично лоше. О томе шта је испод те површине и има ли нечега лошег или је заправо и даље све у реду, зависи од тога са ким причате. Ипак са друге стране позната је слика Сороша као човека који користи новац да би подрио политички систем, срушио власт и довео људе који ће бити слепи послушници Вашингтона и који ће применити неолиберални економски модел како би међународни банкари и спекуланти могли да пљачкају природна и друштвена богатства тих народа и држава. Једно објашњење његове мегаломанске жеље да промени свет ако занемаримо онај који је људима најзанимљивији иако не може да се докаже: светска доминација и пљачка) могла би да буду људска права и демократизација, док су економске околности у којима ће људи након тога живети њему споредна ствар. Отворено друштво за које се залаже и чију изградњу широм планете плаћа представља план у коме су власти по мерилима и нахољењима Запада толерантне, политички механизми у складу са онима на Западу.

Прочитајте још:Екстремна десница у Немачкој значајно расте!

Воли драстично млађе жене, тражи централизацију ЕУ, нову економску Владу и борбу против национализма Сорош се чак два пута разводио а женио три пута. Прва жена му је била Немица (не-Јеврејка) која је током рата остала сироче и коју су Сорошеви родитељи обожавали. Друга жена му је била Сузан Вебер, а трећа Тамико Болтон. Ове две последње су много млађе од њега. Са прве две има децу, свеукупно петоро. Октобра 2011. године Сорош је позвао лидере Еврозоне да оформе снажну економску владу Европе користећи федеративне алате као што су заједничка благајна, заједнички фискални надзор, итд, и указао на погубност националистичких решења за економску кризу. Што се тиче Кине, Сорош каже да након што је Кина порасла гледајући само своје интересе, мора напокон почети да се гледа и интересе других земаља (ово се иначе уклапа у генералну прогнозу која каже да када би сада кинески економски мехур експлодирао, у самој се Кини то скоро и не би осетило док би читав остатак света испаштао). Он такође сматра да не само да је кинеска економија данас живља од америчке, него Кина има и функционалнију владу од Америке. Сорош је признао да је користио марихуану, али да то годинама није практиковао. Даје знатне суме новца организацијама које се боре за њену легализацију и декриминализацију. Сматра да је она мање штетна од свих других (претпостављамо да мисли и на алкохол) и да изазива мању зависност, али не подржава да је користе деца и студенти. Подстрекавао своју мајку да изврши самоубиство Сорош је прокламовани атеиста. Признао је 1994. године да је својој болесној мајци (иначе чланици удружења које се бори за право на смрт, односно за право лекара да особама које то желе помогну да се убију) понудио помоћ у њеном извршењу самоубиства. Извор: Телеграф.рс