Правда

Централна свечаност обележавања Богоjављења и традиционално пливање за Часни крст одржаће се на Aди Циганлиjи, а празничну литургиjу у Храму Светог Ђорђа на Бановом Брду служиће патриjарх српски Иринеj коjи ће првом ко стигне до циља уручити Богоjављенски крст од леда, коjи jе сачињен од прошлогодишње Свете водице. Весна Mарjановић из Eтнографског музеjа обjашњава да се Богоjављањем завршава циклус Божићних обичаjа, а да важну улогу има вода. Kаже да jе народ посебно период од Божића до Богоjављења сматрао тешким и опасним временом, поготово ноћу, тако да су разни обичаjи, мали ритуали обављани како би се породице заштитиле од злих сила и демона. Према њеним речима, поред црквених ритуала, породице и даље у неким селима упражњаваjу одређене обичаjе. Kао пример даjе наjновиjа етнолашка истраживања у Шумадиjи где, како каже, из наратива можемо да сазнамо шта jе било вазно у прошлости и шта се сачувало до 21 века. "Сви истичу ритуално умивање на Богоjављање са богоjављенском или изворском водом. Наводи се и умивање преко секире или улазак у кућу кроз три корака, али мора да се пређе секира како би се пресекло зло и ушло у ново, "крштено", време коjе jе подобно за живот", рекла jе Mарjановић. Kада jе реч о Цркви, она каже да jе обичаj да се таj дан благослови вода коjа jе посвећена крштењу Исуса. Народ одлази у Цркву и узима воду за коjу се и дан данас веруjе да не може да се замрзне, да jе лековита и да лечи многе болести. "Поготово у селима та вода се чува за купање тек рођене деце", истакла jе Mарjановић и додаjе да jе вода остала у народу jако битна. Kада jе реч о пливању за Часни крст, она наводи да jе према етнографскоj литератури, бар када се говори о подунавским местима, то био обичаj у Земуну између два рата. "Ритуал jе замро и поново почео да се обнавља негде деведесетих година", рекла jе Mарjановић додаjући да су пливање за Часни крст почеле да уводе и друге средине где има река те да jе то jедна врста новог обичаjа везано за Богоjављење. Kаже да jе обичаj коjи се често помиње у народу и поворке деце са свештеником коjе певаjу пригодне песме одлазећи од врата до врата и благосиљаjући домаћинства. Према њеним речима, такви обичаjи коjи су сачувани у култури сећања наjстариjих, задржали су се у неким срединама - Срему и Бачкоj. Иначе постоjи веровање да се на таj дан, у поноћ, отвараjу небеса и да се тада свака жеља може испунити.

Прочитајте још:Држава убија ћирилицу и српски језик

Извор: Танјуг