Правда

На подручју "Трепче" руда се копала још у време краља Милутина. Отварањем рудника, 1930. почиње права експлоатација, а деценију касније почиње да ради и топионица. Рудно-минералним ресурсима и даље је у врху, не само у Европи, већ и у свету. На подручју "Трепче" руда се копала још у време краља Милутина. Отварањем рудника, 1930. почиње права експлоатација, а деценију касније почиње да ради и топионица. Трепчом су управљали Французи, Британци, Немци, а после Другог светског рата основан је Рударско-металуршко-хемијски комбинат олова и цинка "Трепча". Резерве се процењују на око 29 милиона тона руде, с двоструко већим садржајем олова и цинка од просечних вредности. Раде Јеленковић са Рударско-геолошког факултета у Београду напомиње да "Трепча" чини 45 процената укупних количина олова на територији Србије, укључујући и Косово. "Укупна количина цинка на том простору је око 35 процената, а количина сребра је око 55 процената укупне количине у Србији", наводи Јеленковић. Од деведесетих година прошлог века, нема ни истраживања ни инвестиција. Сукоби и бомбардовање на Космету потпуно су урушили тај привредни гигант. Неопходна су нова улагања. "У односу на светска оно и даље припада средње већим лежиштима олова и цинка и постоје разлози и за геолошка истраживања и за експлоатацију", наводи Јеленковић. Војин Чокорило са истог факултета сматра би истраживања била оправдана, јер би са релативно ниским нивом инвестирања производња у оба рудника била увећана најмање 30 процената, чиме би се знатно поправио њихов статус. Према његовим речима, најважнији је металуршки комплекс у Звечану који је доста пропао и који мора да се обнови. Иако је регистровано као једно предузеће, данас у оквиру Комбината функционишу два потпуно независна дела: "Трепча север", којим управљају Срби, и "Трепча југ", који контролишу Албанци. Сарадња је сведена на ниво техничке сарадње. Понекад покушамо да се на професионалном нивоу испомажемо због резерних делова, репроматеријала, али и то је све, каже директор "Трепче север" Јован Димкић. За "Трепчу" се потенцијални инвеститори интересују и код Срба и код Албанаца. Али, најпре треба решити правно-имовински статус Комбината.

Прочитајте још:Шешељ: Колинда ми обећала атомски секс!

Извор: РТС