Правда

Обраћајући се члановима главног одбора Српске напредне странке, он је међу своје политичке грешке убројао и то што је, како је рекао, допустио да се из његовог понашања види кога поштује, а кога не и што није желео да сарађује са неким људима. Он је додао: „Они нису увек морали бити против Србије, иако су понекад рекли нешто што сам у том тренутку сматрао да није истина или није било у складу са нашом вољом.” И зато ће, како је најавио, у наредном периоду покушати да промени свој однос према невладином сектору и „према неким другим људима”. Као да то што је успео да привуче челног човека Цесида Марка Благојевића у канцеларију за обнову земље после поплава био само почетак. Уочи Нове године је, гостујући на РТС-у, рекао да очекује да његов тим сарадника буде проширен људима који другачије мисле и као пример је навео Соњу Лихт и Ивана Вејводу из Маршаловог фонда. Он је оценио да је реч о људима који могу да допринесу побољшању имиџа Србије. Ни Соња Лихт ни Вејвода јуче нису одговарали на наше позиве, али је председница Београдског фонда за политичку изузетност нешто раније, реагујући на Вучићеве речи, за „Данас” изјавила да је „нико нигде није звао”, али и да мисли да је најкориснија на месту на коме се већ налази. На питање да ли Вучић и ова влада испуњавају услове за њену подршку, она је одговорила да „постоје резултати, али да још много тога мора да се уради”. Чини се да најмање резерве, бар јавно испољене, према Вучићу има Наташа Кандић, координаторка регионалног пројекта Реком. Актуелни премијер је, према њеним речима, имао много више разумевања за овај регионални пројекат који има за циљ попис свих жртава ратова на простору бивше Југославије него бивши председник Србије Борис Тадић. Она каже да Тадић, поред вербалне подршке, никада није активно подржао иницијативу Рекома и увек се правдао да са Косовом не може бити никаквих званичних контаката. „Са Вучићем сам се срела два пута, ти састанци су били врло кратки и конкретни и није било говора ни о томе шта сам ја у животу радила, говорила, нити шта је он радио и говорио. Он је први политичар у Србији који је врло конкретно подржао једну регионалну иницијативу потеклу из цивилног друштва. Прихватио је да у сарадњи са председником државе именује свог изасланика за Реком и прихватио да та иницијатива постане међудржавни пројекат”, објашњава Кандићева. Сасвим супротно искуство са српским премијером има Драган Поповић, директор Центра за практичну политику. Уз опаску да ни са једном влашћу нису имали сјајан однос, Поповић каже да је сада посебно лоше. „Није баш све црно-бело, постоје институције које сарађују са НВО, попут Министарства правде, док је Министарство полиције веома затворено. Са Вучићем немамо никакве контакте. Ми смо га као Кућа људских права звали на отварање, слали му отворена писма, извештаје, али никакве реакције није било. Нити је он исказивао неку жељу да се види са нама. Све се своди на оно што ми јавно објавимо шта тражимо од њега или владе, они на то реагују или не реагују, а углавном не реагују”, наводи Поповић. Милан Антонијевић, директор Јукома, има неке конкретне замерке, мада није толико категоричан у оценама да је реч о лошим односима. Он истиче да ни за време претходних влада сарадња није била идеална. Притисци на цивилно друштво постоје што се сада, како каже, видело и током кампање против БИРН-а и других акција које су спровођене. У том контексту он помиње и начин комуникације и сталне нападе на одређене организације и тешке речи које се изговарају. „Конкретно, представници власти, од министра Вулина до посланика Ђукановића, директно износе оптужбе на рачун цивилног друштва и независних институција, а немате одговор владе у том погледу. Тада једино можете закључити да су и сви у влади сагласни са таквим изјавама”, наводи Антонијевић и указује на пример сукоба групе НВО са министром Александром Вулином. Случај је, како каже, остао да виси у ваздуху, без икаквог епилога, иако су се поред тужилаштва, обраћали и влади. Недостаје, међутим, јасан одговор да ли ће се влада тиме бавити. „Видећемо приликом реконструкцијe владе да ли ће неког ефекта имати то што смо разоткрили да је неко покушао да из буџета Србије проневери новац намењен организацијама које се баве особама са инвалидитетом и неким другим потребама грађана”, истиче Антонијевић, додајући да, ако став премијера који је изнео на седници ГО СНС-а, представља свест о томе да је цивилно друштво конструктивно и да ће се обраћати пажња на његове критике, онда је то позитивна изјава. Можда је реч и о, како каже, Вучићевој жељи за поделом одговорности, јер грађани и цивилно друштво морају имати утицај на креирање политике.

Прочитајте још:НАТО опет поручио Москви: Повуците се из Украјине!

Ни Соња Бисерко, председница Хелсиншког одбора за људска права, не зна на шта је тачно Вучић мислио, али би, како каже, волела да се та његова изјава односи на онај део цивилног сектора који је проевропски оријентисан или либералнији, који би у ствари био његов природни сарадник у процесу приближавања ЕУ. Према њеним речима, Вучић се одрекао тог „савезништва” и дела слободних медија који су исто били у функцији те оријентације. Власт је, како каже, све урадила да се „права проевропска оријентација” уопште не чује, а како додаје, супротна опција је у офанзиви и све је јача. „Србија нема визију у ком правцу иде, власт је декларативно оријентисана на ЕУ, али видимо да се свакодневно ту неко спотиче о нешто. Вучић ће вероватно убрзо имати и сукоб унутар своје партије у погледу оријентације и обавеза које је преузео на себе када је потписао Бриселски споразум и свега овога што се подразумева на путу ка ЕУ. И зато он себи мора да ствара партнере за ту европску опцију”, категорична је Соња Бисерко, која каже да је она лично увек имала проблема са сваком влашћу, али да њена организација због тога није испаштала. Извор: Политика (Б. Баковић, Ј. Церовина)