Правда

У кризом погођеној Грчкој изборна победа Ципраса била би историјски догађај због тога што би он био први левичарски премијер те земље икада. Левичари су били надомак власти 1958. године када је лева странка ЕДА (Уједињена демократска левица) представљала опозицију са освојених 26,89 одсто гласова. Након Другог светског, а затим и крвавог грађанског рата, Грчка је била једна од најсиромашнијих земаља која је политички припадала кругу "западне Европе". Још тада је левица профитирала од бирачког беса и нерасположења према "старим" странкама, наводи радио. Од 2010. је високо задужена Грчка добила укупно 240 милијарди евра финансијске помоћи намењених за спасавање земље од банкрота и за рефинансирање дугова које је било потребно приоритетно отплатити. Заузврат су кредитори из ЕУ, Европске централне банке и Међународног монетарног фонда (ММФ) захтевали ригидну политику штедње и дубокосежне структурне реформе на подручјима привреде и јавне управе. Крајем 2014, требало је да буде завршен програм спасавања. Међутим, последња кредитна транша у висини од 1,8 милијарди евра, још није исплаћена јер је конзервативни шеф владе Антонис Самарас "запео по питању обећаног спровођења реформи", наводи Дојче веле. Левичари обећавају да ће, у случају изборне победе, поново преговарати о условима политике штедње и настојати да се изборе за опраштање дугова код кредитора. "Тада би итекако било могуће да Грчка буде приморана да напусти еврозону", упозорава посланик конзервативне странке у Европском парламенту Јоргос Кирцос. Изборна победа левичара није загарантована, наводи радио и подсећа да је, према последњим анкетама, у вођству испред конзервативне Нове демократије, али да њена предност није велика. Осим тога, левичари би, у случају изборне победе, морали да формирају коалицију јер у парламенту немају апсолутну већину. До сада се само неколико странака изјаснило да је спремно на сарадњу са Сиризом. Ципрас се по том питању обратио Комунистичкој партији Грчке (ККЕ) у којој је 1989. и започео своју политичку каријеру. Али, лидер те странке Димитрис Куцумбас, искључио је могућност формирања постизборне коалиције са Сиризом.

Прочитајте још:Сириза: Отписати део грчких дугова по немачком приципу МЕРКЕЛ: Атина мора да врати дугове; ЦИПРАС: У владу неће ући Меркелине марионете Европу чекају невиђени политички земљотреси

Постоје, међутим, још четири могућности и све су у истој мери вероватне, објашњава за Дојче веле конзервативни европски парламентарац Јоргос Кирцос. "Прва могућност - конзервативна странка, упркос анкетама, побеђује на изборима и формира нову коалициону владу. Тада би и привреда доживела полет. Друга могућност - побеђује Сириза, ствара владу састављену од левичара и долази до раскида с кредиторима. Због тога би био могућ излазак из еврозоне", наводи Кирцос. Према њему, трећа опција је да победи Сириза и да одустане од своје првобитно најављене политике због чега би онда на видело изашли унутарстраначки конфликти. "И четврта опција: формирање владе постаје немогуће, долази до нових превремених избора, а ми због тога губимо време које немамо", упозорава грчки парламентарац. Извор: Танјуг