Правда

"Овај програм се назива квантитативно олакшавање, а то су уствари мере стимулације привреде", рекао је Мусабеговић Танјугу, додајући да је "окидач" за овакве мере страх од дефлације, односно од пада цена. У том смислу, ЕЦБ је одлучила да од марта 2015. купује месечно обвезнице у вредности од 60 милијарди евра и то до септембра 2016. Саговорник Танјуга каже да је дуго трајала расправа о томе да ли ће се у Европи применити овај систем који је успешно примењен у Америци. "Америка месечно убризгава 85 милијарди долара. Још 2008. је увела тај метод. То је урађено иако су такве мере оспорене, будући да могу да изазову велику инфлацију. Али свака економска мера има и позитивне и негативне ефекте, а добра је ако има више позитивних од негативних", казао је Мусабеговић. Према његовим речима, Американци су за ових пет година показали да су повукли прави потез. "Председник САД Барак Обама је недавно прогласио да је код њих криза готова. Имају раст БДП-а, запослености...Они су, на пример, смањили незапосленост са 10 на пет одсто“, рекао је професор. Према његовим речима, било је очекивано да ће и Европа да уради нешто у том правцу, и то како другачије него преко ЕЦБ, јер је то централна банка која води монетарну политику свих 19 чланица зоне евра. "ЕЦБ ће куповати обвезнице код банака или приватних институција и тиме се убризгава ликвидност у цео систем. То се обично ради када је привреда у проблему, а раст економије Европе је и негативан или близу негативног. Те мере могу да допринесу стварању услова за побољшање привреде, али требало би имати у виду да оне нису довољне", објаснио је Мусабеговић. Према његовим речима, морала би да постоји велика координација ЕЦБ и свих 19 националних фискалних власти. "Усаглашавање је компликован процес и могу да имају негативне последице на порески систем. Али они који су радили модел сигурно су све добро испроверавали", навео је он.

Прочитајте још:Исламисти Боко харама отпочели напад на град МајдугуриУ току операција опкољавања 8.000 Украјинаца

Куповина обвезница је, како је рекао, стриктно одређена, што значи да се неће куповати било шта од било кога, већ ће бити одређени критеријуми када ће које хартије од вредности бити купљене. "Свака влада требало би да да програм који ће бити адекватан захтевима ЕЦБ и да дефинише своје циљеве. То значи да неће моћи да се покривају буџетски дефицити из тих средстава, већ би тај новац требало да се стави на располагање банкама, које су један од чинилаца кроз које иде економски развој", сматра Мусабеговић. Он је рекао да је главни узрочаник ових мера негативан раст цена из децембра 2014, односно дефлација. У ЕУ је предвиђено, навео је Мусабеговић, да инфлација буде око два одсто, а дефлација је једнако негативна колико и много велика инфлација. Извор: Танјуг