Правда

Раније је председник управног одбора „Гаспрома“ Алексеј Милер изјавио да је гасовод "Турски ток" о чијој су се изградњи Москва и Анкара договориле у децембру 2014. године "једина маршрута за будуће испоруке 63 милијарде кубних метара руског гаса, који сад у транзиту иде преко Украјине". О томе да ли је Европа спремна за нову стварност и да ли се остварује стратегија Турске везана за претварање у регионални гасни хаб, говоре турски експерти. Директор истраживачког центра Турског енергетског фонда (Türkiye Enerji Vakfı (TENVA) Araştırma merkezi direktörü) Фатих Џемил Озбугдај (Dr. Fatih Cemil Özbuğday) сматра да Европа у насталим условима нема алтернативу осим да чека. С тачке гледишта стварања техничке инфраструктуре тренутно приоритет представља допремање гаса из Русије у Турску, тачније до турско-грчке границе. И мислим да ће с почетком реализације пројекта Европа природно почети да се припрема за даљи транспорт гаса у Европу. Зато што је постало очигледно да се већ данас, како у Русији, тако и у Турској повећала политичка подршка овог пројекта. И имајући у виду потребе Европе за гасом може се рећи да на овај или онај начин руски гас доспева у Европу преко територије Турске. Правна инфраструктура постоји. Што се тиче техничке инфраструктуре, мислим да ће с почетком реализације пројекта у Европи почети одговарајући припремни радови. Прошле недеље је председник управног одбора "Гаспрома" Алексеј Милер изјавио да гасовод "Турски ток", о чијој изградњи су се Москва и Анкара договориле у децембру 2014. године „представља једину маршруту за будуће испоруке од 63 милијарде кубних метара руског гаса, који сад у транзиту пролази преко Украјине. Односно, Украјина може да изгуби свој значај као земља за транзит енергената.

Прочитајте још:Лазански: Новинари, тражите истину, али без страних пара!

У наредних 30 година најмање 25% потреба Европе за енергијом задовољаваће се захваљујући гасу, сматрају стручњаци. Русија испоручује највише гаса Европи, више од Норвешке, Алжира, Нигерије и Катара. И она не намерава да напусти европско тржиште. Премда Турску неки плаше да може бити притешњена између Европе и Русије, директор истраживачког центра Турског енергетског фонда (Türkiye Enerji Vakfı (TENVA) Araştırma merkezi direktörü) Фатих Џемил Озбугдај (Dr. Fatih Cemil Özbuğday) је уверен да то неће уплашити турско руководство. Ако се погледа спољна политика Турске може се приметити да је она активан играч који покушава да води своју игру. То се може приметити и на основу чињенице да Турска често остаје усамљена у региону. Она је тренутно остала сама на Блиском истоку, у Африци, и на пример, у вези с питањем односа према Египту. И то је пре свега везано за жељу Турске да постане "творац игре". Зато кад Турска већ игра овакве игре у спољној политици, не мислим да ће остати притешњена између Русије и ЕУ. Тренутно Турска жели да води своју игру, посебно у енергетској политици, она жели да постане регионални центар за трговину гасом и да заузме своје место у систему транзита енергената. Зато не мислим да ће настала ситуација створити Турској проблеме или да може да доведе до њене стешњености. Напротив, тренутна ситуација се потпуно уклапа у садашњу спољну политику Турске и иде јој у прилог. "За Русију је пројекат "Јужни ток" имао велики значај и на њему се озбиљно радило", истакао је ове недеље премијер Русије Дмитриј Медведев. Како је истакао руски премијер, одлука Москве о одустајању од пројекта "Јужни ток" није била политичка и емоционална, већ искључиво правна. Медведев је објаснио да покушаји Русије да започне рад на овом пројекту нису уродили плодом. "Били смо приморани да напустимо пројекат. То је тужно, али се живот наставља, постоји читав низ других идеја. Спремни смо на сарадњу, али под условима о којима можемо да се договоримо", истакао је шеф руске владе. То значи да преговори о новим маршрутама ка Европи нису у далекој будућности. Извор: Глас Русије