Правда

Сарадња Кине и Русије само се убрзала у протеклој години у контексту захлађења односа између САД, Европе и РФ због сукоба у Украјини. Да треба заједно радити у области пруга великих брзина, Москва и Пекинг су се сагласили још прошле године. У октобру је потписан меморандум између Министарства транспорта РФ и руских железница, с једне стране, и Државног комитета за национални развој Кине и корпорације „Кинеске железнице“, с друге стране. Циљ овог документа је израда пројекта Евроазијског брзог транспортног коридора Москва-Пекинг преко Казахстана, који би укључивао брзу магистралу Москва-Казањ. Укупна дужина пруге биће преко 7 хиљада километара, а време путовања - само два дана. Овај пут би требало да постане нови „пут свиле“. На територији Русије, она ће повезати њен центар, Поволжје и Уралски економски регион, а затим штафету преузима Казахстан. Трећа деоница пута прелазиће из западног дела територије Кине на северну - кроз Урумчи па до Пекинга. У новембру је први потпредседник руске железнице, Александар Мишарин, рекао да ће изградња новог „пута свиле“ трајати од 8 до 10 година. У погледу обима и вредности, железничка пруга велике брзине Москва-Пекинг биће упоредива са изградњом Суецког канала. Канал је имао непосредан и немерљив утицај на целокупну светску трговину јер је омогућио обилазак целог света у рекордном року. Партнерство између Русије и Кине на изградњи новог „пута свиле“ по значају је у истом реду са историјским уговором о испорукама Гаспрома 30 милијарди кубних метара гаса годишње Кини на 400 милијарди долара, који је потписан у мају 2014. године. У посебно важне закључене споразуме такође спада и размена рубље и јуана од 150 милијарди јуана, односно 24 милијарде долара, као и потписивање уговора о избегавању двоструког опорезивања. Није само кинеска држава спремна да улаже новац у руске пројекте (за разлику од Запада, који се мучи са стагнацијом). Променио се и однос саме Русије према кинеским инвеститорима. Најупадљивији пример је допуштање Кинезима да као акционари учествују у Ванкорском пројекату. „То је преседан у историји. Кинезима смо дали удео у пројекту у којем није потребно улагање, за који нису потребне нове технологије. Кинезима дајемо оно што никада нисмо давали Европљанима и Американцима. Ми их никада нисмо пуштали у готове пројекте, давали смо им имовину само по принципу размене: ако желите да добијете нешто од нас, морате и ви нешто да дате. Од Кинеза не тражимо ништа. То је најважнији резултат политике западних санкција. Ми се приближавамо Кини, свиђало се то некоме или не“, - каже директор националне енергетске безбедности Константин Симонов. У исти низ спада и промена односа Русије према жељи кинеских аутомобилских корпорација да на њеној територији изграде фабрике. Кинески аутомобили су априори ценовни конкуренти АвтоВАЗ-а, зато их на највишем нивоу нису баш желели, док су европским и америчким с лакоћом давали подстицаје за изградњу фабрика у Русији. Сада је неколико кинеских произвођача најавило изградњу својих постројења у Русији, и њихове инвестиције су добродошле. У почетку, Русија је почела да развија железнички саобраћај великих брзина такође у партнерству са европским земљама. Тамо су купуовани брзи возови - због недостатка сопственог развоја и технологије. Управо је „Сапсан“ направио за Русију немачки Сименс, са којим Москва има дугу традицију пословних односа. Остали возови „Алерго“ купљени су од италијанског Алстома. Москва је имала планове о локализацији производње „Сапсана“ у Русији по немачкој технологији, међутим до тога никада није дошло. Сада је очигледно да се сарадња у области брзог саобраћаја прбацује са европског на кинески правац. Сам Запад својим поступцима доприноси овом зближавању. Европљани, наравно, већ одавно развијају брзе пруге, и они су у томе веома моћни. Међутим, Кина је успела да ухвати корак са њима. Пекинг, као што је познато, веома брзо учи. Технологије и знања из области железница Кинези су стекли на основу управо тих европских и јапанских достигнућа. У технолошком смислу, организација брзих пруга последица је споразума о предаји технологије Кини доказаних страних произвођача, као што су „Бомбардје“, „Алстом“ и „Кавасаки“. Усвајањем страних технологија, Кина активно ствара основе за сопствени развој. Пример таквог развоја су возови серије CRH-380A, возови направљени у Кини који достижу брзине и преко 350km/ч. Од 2010. године, они се активно користе. Што се тиче технологије у области изградње железница, Кинези су сада далеко искорачили, наглашава први потпредседник Руског савеза инжењера Иван Андријевски. На пример, од 1. јануара 2004. године у земљи функционише комерцијална железничка линија на магнетној левитацији, за коју је утрошено 10 милијарди долара. „Ако Кинези изграде у Русији барем једну пругу, макар до Хабаровска или Владивостока, они имају шансу да победе конкуренте из Немачке, чија технологија такође заостаје за кинеском, која се, опет, заснива на напреднијој француској и јапанској“ - примећује Георгиј Вашћенко из ИР „Фридом Финанс“. Ако се у Европи бум изградње брзих пруга десио раних 90-их година ХХ века, у Кини се он дешава с почетком ХХI века. Међутим, у Европи се нове линије готово не граде, а Кина не само да не престаје са изградњом већ излази и на међународно тржиште (у Мексику, на пример). Развијене земље сада раде углавном на повећању брзине. А за Кину је карактерична чињеница да повећава брзину железничког саобраћаја истовремено са даљим развојем железничке мреже. Само од 2010-2012. године, на развој железничке инфраструктуре у Кини је издвојено око 355 милијарди долара, и земља наставља да улаже стотине милијарди долара. Према стању из 2012. године, дужина кинеских брзих пруга била је више од 9300km. „Кина поседује највећу светску мрежу брзих и веома брзих пруга, стога има шта да нам понуди у смислу технологије“, - каже Андреј Андријевски. У првом реду, Русија може да реализује с Кинезима у прошлости неостварене пројекате о локализацији брзих возова у Русији. Истина, за то су потребни време и додатна средства, која су данас ионако ограничена, каже стручњак. Кина не само да уме и хоће да ради са Русијом у области пруга великих брзина, него чак може да понуди јефтиније решење овог великог инфраструктурног пројекта. Ако пројекат новог „пута свиле“ из Москве у Кину буде реализован по кинеској технологији, тада ће његова почетна цена бити 230 милијарди долара, у противном ће се повећати за више од 100 милијарди долара - до 350 милијарди, прорачунали су кинески стручњаци. Ако у свету цена пруга велике брзине стоји 50 милиона долара за 1km, онда је у Кини, која гради својом јефтинијом технологијом, 33 милиона долара за 1km (без додатних трошкова за изградњу целе трасе у субполарној климатској зони). Русији ће добро доћи не само кинеска технологија, већ и њихове финансије. Пројекат изградње првe пруге велике брзине у Русији напредује веома тешко, годинама је размотран, али није прихваћен. И тих 150 милијарди рубаља из Фонда националног благостања, које су у почетку одвојене за изградњу брзих пруга и даље су под знаком питања. Кина такође може да обезбеди кредите за изградњу железнице, која би повезала Русију са њом, ако, наравно, будемо користили кинеску технологију, каже Андријевски.

Прочитајте још:(УЗНЕМИРУЈУЋИ ВИДЕО) Злочини које су починили Порошенко и његови нацисти

Једина специфичност, која се мора узети у обзир је ширина колосека: у Русији је она 1.520mm, док је у Кини - 1.435mm. Ово питање ће морати да се реши у предпројектној фази, у супротном возови ће морати да мењају точкове, што је за саобраћај велике брзине прилично необично, каже Андријевски. „Такав пројекат великих размера ће бити реализован само заједничким напорима Русије, Кине и Казахстана, кроз који ће такође пролазити линија. Пронаћи прихватљив облик поделе трошкова и прихода - могуће је прилично брзо. Није неопходно да свака страна у поступак донесе пуну „ташну“, допринос може бити и у облику испуњавања одређених задатака државе - учешће у извођењу радова на својој територији, обезбеђивање неопходних материјалних ресурса за пројекат другим земљама“, - каже водећи стручњак „Финам Менаџмента“ Дмитриј Баранов. Стога ће, чак и тренутно сложена ситуација у руској економији тешко спречити овај пројекат, уверен је он. Поред тога, његова реализација неће почети сутра, али је време за акумулацију средстава. Извор: Факти.орг