Правда

Можда је изненађујуће то што Вучићу и СНС-у (још) није наудила непопуларна мера смањења буџетских плата и пензија већих од 25.000 динара, која је почела да се примењује на самом истеку старе године, као и то што грађани, рекло би се, бар тренутно имају разумевања за овај потез премијера и Владе. Или то што, како одговори показују, нису превише потресени због одустајања Русије од пројекта „Јужни ток”. На позитивној листи приметно је, осим што је Вучић за годину дана „порастао” са 50 на 56 одсто (а на крају 2012. године, иако и онда први, оставио је најјачи позитиван утисак на само 24 процента испитаника), да се „појавио” Бојан Пајтић, будући да је у 2014. дошао на чело ДС-а. Не може се похвалити високим рејтингом, али кореспондира с популарношћу његове странке, као што је то, уосталом, случај и код већине осталих политичара. Уочава се и да је председник Србије Томислав Николић „пао” са 15 процената у прошлогодишњем истраживању (или са 21 проценат у оном пре две године) на осам одсто. А ни просечна оцена му није сјајна. „С обзиром на то кроз какву је ’медијску паљбу’ прошао последњих месеци, с правом или не, још и не стоји тако лоше”, оцењује Владимир Пејић, директор агенције „Фактор плус”, која пети пут за „Политику” спроводи новогодишње испитивање јавног мњења. У овом истраживању, урађеном у периоду од 21. до 29. децембра, на узорку од 1.100 испитаника, у поређењу с оним из претходних година, упадљиво је да на листи негативних утисака о политичарима нема Млађана Динкића и Чедомира Јовановића, раније „претплаћених” на неко од првих места у оваквим анкетама. У претходном истраживању на врху ове листе био је Динкић, са 25 одсто, а годину пре тога – Јовановић са 23 одсто. Али, Динкић је већ месецима ван политичког живота, а Јовановићева партија није у парламенту, па ни њега нема много у медијима. Зато сада на овој негативној листи нема изразитих „победника”, то јест негативни утисци су равномерније распоређени. Прилично су уједначене и оцене чланова Вучићевог кабинета, ако се изузме његова. Дешава му се, заправо, исто што и са странком – издвојио се и вуче сам. „То ни за њега није добро, јер Влада, а и странка, функционишу као тим и треба да има људе који могу да га прате, или да макар то тако делује. Можда га и сада добро прате (да не испадне да су сви они испод просека), али то грађани, изгледа, не виде. Мора тај њихов рад да буде изједначенији”, сматра Пејић. Ипак, грађани у великом проценту мисле да ће се Влада одржати пун мандат. Пејић указује на то да се код овако стабилне већине Влада може срушити само „на улици” или ако премијер поднесе оставку, па и грађани виде да нема разлога да мисле да ће влада у неко скорије време да падне. Али, нису толико уверени када је реч о питању да ли ће Брисел тражити од Србије да формално призна Косово. Збуњују их, према Пејићевом тумачењу, конфузне изјаве и информације из медија о овом проблему. Међутим, јасно су опредељени против званичног признања независности јужне покрајине, ако се то постави као захтев Србији. Рекло би се – бомбастична информација. Пејић, ипак, каже да ове податке који се тичу Косова и Европске уније треба укрштати и онда ће се видети да су се грађани практично помирили с тим да је Косово независно, али да огромна већина (86 одсто) не жели да га Србија експлицитно призна. „Генерално, грађани су свесни шта се дешава, да Србија фактички нема никакве ингеренције над Косовом, да су га признале толике земље (неке од њих веома важне), али нису за то да и Србија то учини. То би био удар на достојанство државе и грађана и овакав њихов став, по мом мишљењу, није изненађујући”, каже директор „Фактор плуса”.

Прочитајте још:Украјина о српском председавању ОЕБС-ом

Њему, иначе, резултати истраживања у делу који се односи на питања о Русији, говоре да је овдашња еуфорија према тој великој земљи мало спласнула, иако емоције и даље постоје. Али, грађани виде да се полако круни, нестаје, оно што нас је економски и безбедносно повезивало. Од „Јужног тока”, чини се, нема ништа, а сама Русија је безбедносно угрожена, па тешко да може да стигне и нас да брани. Зато могу сада рационалније да размишљају о Русији, што, опет, не значи да су апсолутно за политику окренуту ка ЕУ и САД. „И грађани, као што нам је и земља, делују као да су у вакууму, ни тамо ни овамо”, додаје Пејић. На измаку 2014. грађани Србије били су забринути због животног стандарда, страховали од продубљивања економске кризе, губитка посла, даљег пада вредности динара... Исто као пре, само мало израженије. Као што се и одговори на питање које показује очекивања од будућности не разликују много у односу на оне од пре годину дана, али су ипак нешто песимистичнији. Више је оних који процењују да ће живети „мало горе” у 2015. (сада 19, а претходно их је било 13 одсто), а нешто је мање оних који су одговорили „мало боље” – сада 15, а раније 19 одсто. Питање је, наравно, и колико је међу онима који су одговорили „исто” (56 процената) добростојећих, а колико оних који би рекли да лоше живе.