Правда

Пише: Мохаммад Абу Румман Лична биографија Харона Мониса, човека који је недавно држао таоце у кафићу у Сиднеју, не указује на било какву повезаност између њега и групе Исламска држава Ирака и Сирије (ИД), па чак ни са Фронтом Ал-Нусра или огранцима Ал-Каиде разбацаним широм света, колико указује на личност са психолошким проблемима и кривичним досијеом. И поред тога овај инцидент намеће веома важно питање: На који начин зауставити овакве случајеве који се последњих година веома често дешавају на Западу, где некоме падне напамет да самостално изврши акцију тако што ће да употреби оружје или научи да прави експлозивни појас или експлозивну направу уз помоћ упутстава доступних свуда на интернету?! Оно што повећава озбиљност овог питања за западне званичнике и посматраче јесте чињеница да се инцидент у Сиднеју догодио истовремено са другим, у великој мери сличним нападима: у Француској, када је возач прегазио велики број пешака, док је други нападач избоо полицајца, узвикујући речи „Бог је највећи“. Поједини извештаји указују на то да је возач патио од менталног поремећаја, што је, гледано из одређеног угла, веома слично случају Харона Мониса. Канадски држављанин Михаел Захав Бебо (32 године) је, такође, извршио напад на зграду Парламента, приликом ког је убио једног војника пре него што је ухапшен. Само неколико дана уочи тог инцидента, други починилац је својим аутомобилом напао два канадска војника. Канадске власти су обојици извршитеља ових акција претходно забраниле путовање, због страха да ће се придружити групи Исламска држава. Нема никаквих индикација нити јасних доказа да починитељи ових акција имају неку директну везу са Исламском државом или Ал-Каидом, без обзира што неки од њих показују јасне знакове „верског радикализма“, док други пате од психолошких проблема. Традиционалне методе Ал-Каиде за регрутовање војника, пропаганду и медије више се не могу применити за тумачење нових акција и ситуација које су већином повезане са општим утицајем овог политичког дискурса и пропаганде, насталих као резултат социјалних, психолошких, па чак и политичких околности. Регрутовање путем интернета Ове акције нису настале искључиво као плод самосталних одлука, и нису потекле из контекста промена које су се догодиле у стратегији светских селефијских џихадских покрета током протеклих година, с обзиром да су им претходиле друге акције које су се држале принципа названог у литератури Ал-Каиде као „индивидуални џихад“. Тако је Нидал Малик (5. новембра 2009), војни психијатар пореклом из Палестине, убио 13 америчких војника и ранио више од 30 у војној бази у Тексасу у Америци, након чега су тамошње снаге безбедности откриле да су он и Јеменац др. Анвар ал-Авлаки повезани путем интернета. Културни фактор или језик више не представљају никакву препреку за групу Исламска држава да допре до огромног дела оних који живе на Западу. Ал-Авлаки (убијен у америчком нападу) један је од најистакнутијих теоретичара групе Ал-Каида са Арабијског полуострва у Јемену. Био је веома активан у улози ширења дискурса ове групе током последњих година међу муслиманима на Западу. У томе му је увелико помагало његово познавање енглеског језика и директно познавање западног друштва. Издао је и специјализовани часопис на енглеском језику, којим се обраћа овом великом делу западног друштва. У исто време, покушаји Нигеријца Омара ал-Фарука да разнесе путнички авион током божића (децембар 2009), као и планови пакистанско-америчког држављана Фаисала Шахзада да изврши бомбашки напад на Тајмс Сквер у Њујорку (2010. године) уверили су истраживаче и посматраче да се налазимо пред важним преокретом Ал-Каидинх стратегија које се заснивају на принципу „индивидуалног деловања“. Наведено наговештава рађање нове „генерације џихадиста“ која се углавном ослања на једноставно планирање акција, што неће довести до последица попут оних у нападима 11. септембра 2001. у САД-у, или пре тога у бомбашком нападу на амерички разарач УСС Кол 2000, или бомбашких напада на амбасаде у Африци. Ново деловање се у великој мери ослања на регрутовање и утицај путем интернета, као и џихадских форума који су се у последње време специјализовали за врбовање омладине на Западу, с обзиром да су ослабиле способности Ал-Каиде након авганистанског рата, али и касније, за обављање компликованих и квалитетних акција. До тога је дошло услед притисака и појачаних безбедносних мера на Западу те интензивног праћења свих оних који су у директној вези с њима, или су путовали у подручја где су раширене групе повезане с њима, без обзира било то у Ираку, Пакистану, Авганистану, Јемену или Сомалији. Западне безбедносне агенције почеле су да се баве овим новим, другачијим „обрасцем“ претње, па су развиле своје стратегије превентивног деловања и интензивирале своја дејства на интернету, приликом чега су успевале да осујете хипотетичке случајеве и унапред подметну замке потенцијалним кандидатима за вршење ових акција. Пример за то је случај јорданског младића у САД-у Хосама Смадија ког је ФБИ навео на спровођење замишљене акције, како би му законски сместили и судили га за тероризам. Међутим, огромне сумње су се надвиле над питањем јесу ли ове агенције способне да се суоче са овом опасношћу? Ни једна обавештајна ни безбедносна агенција није у стању да се носи у потпуности са „индивидуалним намерама“ и могућношћу процесуирања свих потенцијалних кандидата. Чак и уз развој њихових могућности за шпијунирање, инфилтрирање и прислушкивање, посебно због тога што су и ове групе и мреже развиле своје методе игре речима и заобилажења сигурносних мера. Налазимо се у времену у ком је очигледно да се способност за регрутовање омладине повећава, не само оних чије је порекло муслиманско и арапско, него и чланова заједнице који су пригрлили ислам, што се јасно показало у последњим акцијама у Аустралији, Француској и Канади! Усамљени нападачи Способност Ал-Каиде, а затим и ИД-а, да регрутују људе који живе у западним друштвима показује велики и квалитативни напредак током последњих година. Тако су земље попут Ирака и Сирије постале велики центри за имигранте на територији под контролом ИД-а, будући да се према безбедносним претпоставкама тамо налази близу 3.000 особа са Запада, од којих је један део тек недавно прешао у ислам. Културни фактор или „језик“ више не представљају никакву препреку за групу Исламска држава да допре до огромног дела оних који живе на Западу, с обзиром да је медијски апарат групе сада сачињен од стручног тима људи који су живели на Западу и говоре различите језике. Један од основних разлога за успон радикалних покрета у арапском региону заправо је постојање ауторитарних режима и одсуство демократије и слободе мишљења. У стању су да формулишу медијску поруку и да се обрате друштвеним групама и то таквим језиком и на такав начин да они то разумеју. Такође, организација Исламска држава издаје часопис Дабик на енглеском језику, док групе младића и девојака раде на мобилизацији других уз помоћ интернета и промовисању идеја ове групе. Њихов задатак је да подстакну муслимане на Западу да им се придруже „на територији Исламске државе“, како у Ираку, тако и у Сирији. Овај феномен, у новијој литератури назван као "усамљени вукови", изазива велики страх на Западу, без обзира ради ли се о мобилизацији људи или начину третирања оних који се врате са тих подручја. Државе су развиле светске и регионалне мреже којима се прате операције мобилизације у њиховим друштвима уз помоћ интернета. Успешно су спречили појединце у њиховој намери да путују, док су друге ухапсили. Међутим, још се трага за разлогом „атрактивности“ самог модела Исламске државе, која вуче младиће и девојке да оставе своја напредна западна друштва, одрекну се својих породица и преселе на територије под контролом Исламске државе, посебно у периоду тешкоћа и тегоба живота који нема никакве сличности са друштвеним животом на Западу! Успон групе Исламска држава и контрола над великим делом територије у Ираку и Сирији, као и наметање сопствене војне надмоћи и способности за регрутовање и пропаганду, променило је ток западних и арапских стратегија, као и листу приоритета за супротстављање групи Исламска држава. Обзнана отвореног рата против ње, у војном, безбедносном и медијском смислу, поставила се као питање број један у перцепцији ових држава. Упркос међународним и регионалним напорима у формирању међународних регионалних коалиција с циљем да се ова група опколи и нападне из ваздуха, као и подршци копнених трупа у војним сукобима, и поред повећаних напора на Западу да се сузбије ширење утицаја ИД-а међу муслиманима у западним друштвима, тренутни параметри не указују да је дошло до пада нивоа активности овог новог модела, нити да се умањила његова распрострањеност. Јасно је да стварност сведочи да се утицај покрета шири, посебно у оним областима где влада хаос, насиље и одсуство сигурности. Примери су Синај, Либија и Јемен, где су неке групе дале заклетве лојалности вођи Абу Бакру ал-Багдадију, самопроглашеном калифз свих муслимана. Сузбијање новог модела Са почетком „светског рата“ (како га назива један број политичара) против групе Исламска држава, портпарол ове групе Абу Мохамед ал-Аднани позвао је своје пријатеље и симпатизере да нападну интересе и држављане земаља које учествују у рату, без обзира где се налазили. И заиста, почели су да се појављују показатељи одговора на овај позив. Пример за то је отмица Француза у Алжиру и његово погубљење на начин како то чини ова група. Након тога су уследиле последње акције, које собом носе ову заразну болест или вирус уз све опасности које иду уз њих, што представља изазов без преседана за безбедносне агенције, без обзира на то колико су технолошки напредне и имају средства за праћење ове организације и њених присталица, као и оних на које је утицао овај дискурс и нови модел у светској, локалној и регионалној, џихадској мрежи. Ова радикална мрежа и њој сличне не могу бити посматране одвојено од историјске политичке кризе у арапском региону. Ове корените и радикалне промене у природи сукоба са групом Исламска држава и нови образац операција „вукова самотњака“, подстакле су западне и арапске земље да размисле о посвећивању веће пажње и давању предности медијском и идеолошком супротстављању организацији, кроз јачање улоге коју имају надлежни органи при Америчком министарству спољних послова и европским државама у идеолошком супротстављању, као покушај да се побије дискурс групе Исламска држава и њихови аргументи. Ову мисију је на себе преузео јордански краљ Абдулах Други. Стога је он своје посете Египту, Саудијској Арабији и Бахреину посветио раду на изградњи подршке и тражењу помоћи за сазивање конференције за борбу против тероризма у Каиру под покровитељством Универзитета Ал-Азхар, као верске институције са дугом традицијом у арапском свету. Хоће ли ови напори заживети и остварити икакав резултат у спречавању појаве „усамљених вукова“, и самим тим смањити ризик од опасности медијске и политичке поруке ове организације у будућности, упоредо са војним акцијама? У овим напорима очигледно постоји дубок јаз и потпуни парадокс, с обзиром да прескачу објективне разлоге који поруку Исламске државе чине снажном, виталном и атрактивном. Ако је тачно да се ова порука заснива на идеолошком и исламском правном аспекту, онда је то тек секундарни фактор пред објективним социолошким и политичким условима. Све док је потлаченог сунитског народа и неравнотеже у балансу регионалних и светских сила које се крећу у интересу иранског утицаја те осећаја угрожености код сунитских заједница у Ираку, Сирији и Либану, као и забринутости за опстанак идентитета, остварени су предуслови за снагу модела који група Исламска држава представља, па чак и уколико буде војно ослабљена. Још један парадокс огледа се у томе да је један од основних разлога за успон радикалних покрета у арапском свету заправо постојање ауторитарних режима и одсуство демократије и слободе мишљења, као и општих слобода, те осећај губитка социјалне правде, економије и политике који погађају средњу класу. Све је то настало као последица политике арапских режима, који сада покрећу талас борбе против тероризма. Па како онда они који учествују у производњи овог модела могу бити стратешки партнери за борбу против истог?! Иста ствар односи се и на политику западних држава – прецизније САД-а - у ком арапски народ види непријатеља и саучесника израелске деснице и ауторитативних арапских режима. Ово уверење народа повећало се након обнове америчког договора са аутократским арапским режимима у регионалној кампањи усмереној против арапских демократских револуција. Укратко речено, тренутни рат који се води против групе Исламска држава, као и светски, регионални и локални напори у борби против овог модела и његове способности да произведе нове стратегије и тактике врте се у круг. И поред свега никако да науче, или прецизније речено, праве се да не знају, важну лекцију за суочавање са овим проблемом, а то је да ова радикална мрежа и њој сличне не могу бити посматране одвојено од историјске политичке кризе у арапском свету, док се кључ решења, можда и једини, за борбу и победу феномена "усамљених вукова", али и других појава, налази у суочавању са стварним разлозима њиховог развоја и успона, кроз ширење демократије и правде, те потрагом за бољом будућношћу и светлом на крају тунела у ком тренутно живи ово друштво!

Прочитајте још:ДАН ИСЛАМИСТИЧКИХ ОТМИЦА: Боко харам отео 40 младићаШпанија у страху од ширења Исламске државеИсламска држава објавила интервјуу са заробљеним пилотом

Ставови изражени у овом тексту су ауторови и не одражавају нужно уредничку политику Ал Џазире. Извор: Ал Џазира