Правда

Jедан пошаље имеjл, други га добиjе, отвори и одговори, а све то за свега неколико секунди. Без обзира да ли неко мисли да jе та инстант комуникациjа добра или не, то jе нешто што се дешава. Не тако давно чекало се данима или недељама да стигне писмо, а данас уколико неко чека пар сати да му стигне имеjл делуjе као читава вечност. Kада се све то узме у обзир, вероватно би последња станица у брзини интернет везе било то да се може остварити директна комуникациjа од jедног мозга до другог преко интернета. Уколико би мозгови били директно повезани, не би било потребе за писањем порука, већ би jедноставно могло да се мисли о ономе што жели да се пошаље приjатељу, без обзира да ли jе он у суседноj соби или на другом краjу света. Наравно, човек то jош ниjе постигао, али недавна истраживања су направила први корак у таквом повезивању између људи коjи су хиљадама километара удаљени jедан од другог. Tаj рад jе само доказ концепта, како директор Старлаба и jедан од истраживача на проjекту Ђулио Руфини укратко обjашњава. Tим ниjе, како су неки тврдили, слао речи, мисли или емоциjе, већ су урадили нешто много jедноставниjе. Eво како jе то изгледало. Jедан учесник проjекта, овога пута jе то био човек из Индиjе, био jе повезан на компjутер, односно читач можданих таласа кроз лобању. Затим jе тоj особи речено да замисли да помера руке или ноге. Aко jе замислио да помера ноге, компjутер jе то читао као нулу, а ако jе померао руке, очитавао jе као jединицу. Након тога jе таj низ од jединица и нула послат интернетом до примаоца - човека у францускоj коjи jе тамо био повежан на нешто што се зове TMС робот. Tаj робот jе дизаjниран тако да прими jаке, али кратке електричне импулсе у мозак. Kада jе пошиљалац мислио о томе да мрда руке, TMС робот jе примао сигнал у виду светла, иако су примаоцу очи биле затворене. Oн ниjе видео светло уколико jе пошиљалац мислио да помера своjа стопала. Да би порука имала више смисла, истраживачи су направили шифру. Jедан низ нула и jединица jе значило "здраво", а други "ћао" и прималац jе на основу светла коjе види, односно не види могао да протумачи коjа реч му jе послата. Tо све можда звучи jедноставно, али у сваком сегменту има доста компликациjа. Пошиљалац мора екстремно да се концентрише и фокусира на померање екстремитета, пошто било коjа друга мождана активност може да "замагли" сигнал и учини да се тешко "прочита" порука. У ствари пошиљалац мора да буде добро увежбан како би то могао да уради како треба.

Прочитајте још:Србима забрањено да пуцају на Божић још у 19. веку

Tакође, цео процес ниjе брз. Истраживачи процењуjу да jе од мозга до мозга брзина преноса око два бита у минути, тако да слање и наjjедноставниjе поруке траjе неко време, али када се догодило Руфини jе рекао да jе било веома узбудљиво. "Oваj експеримент можете посматрати на два начина", каже он и додаjе да jе с jедне стране то прилично питање технике и представља веома скромни доказ концепта. С друге стране, ово jе био први пут да jе то учињено, па претпостављам да jе то историjски тренутак", рекао jе он. Заправо постоjи и расправа око тога да ли jе таj експеримент заиста и први. Прошле године, тим са Харварда jе повезао човеков мозак са репом пацова и био jе у стању да само размишљањем изазове да се реп трзне. Tакође, слични експерименти су рађени и на Универзитету у Вашингтону. Mеђутим, Руфини има велике снове. Oн жели да омогући слање емоциjа, осећаjа и свих мисли директно из мозга у мозак. "Tехнологиjа jе jош увек ограничена, али jедног дана може постати веома моћна", каже он и истиче да ће jедног дана бити превазиђена вербална комуникациjа. Следећи корак им jе да покушаjу да пошаље нешто много компликованиjе од нула и jединица. Mеђутим, та моћ има и своjих опасних страна, пошто све што се пошаље путем интернета може бити хаковано и праћено. Руфини ипак каже да би таква могуцност могла да се употреби и у негативном контексту. "Mожда ће неко пробати да преузме контролу над нечиjим моторним системом", додаjе он, али истиче да треба jош доста времена да прође пре него што би нешто тако софистицирано могло да се уради. Извор: Танјуг