Правда

Андреј Фефелов, експерт за безбедност и тероризамПад курса евра без преседана, повуци-потегни у Украјини, антируске санкције и руске контрасанкције, на крају, кланица у Паризу - све су то страшне назнаке дестабилизације на европском континенту, која у дугорочној перспективи одговара САД и снагама које желе да сачувају моћ долара. Сама могућност изградње осе Берлин-Москва-Пекинг представља ружан сан за прекоокеанске стратеге Крвави покољ новинара и полицајаца, који су у центру Париза извела у први мах непозната лица уз пароле радикалног ислама довео је до онога, што су и хтели да постигну организатори терористичког напада: у минула 24 сата анти-муслиманска и ксенофобична расположења у Европској Унији су узела маха. Судећи по рукопису овог добро испланираног терористичког напада, извели су га људи не само утренирани људи, већ и прави професионалци. Да се изврши масовно убиство, а затим да се нестане без трага у савременом граду, нафилованом видео камерама - то није баш тако лак задатак, као што то мисле уморни од свакодневне гужве чиновници. Мислим да људи који су способни да изведу тако нешто никако нису подложни емотивним реакцијама због некаквог „цртежа“. Њихов циљ није био да само „казне огрезле у лажи новинаре“. Ми смо, највероватније, сведоци потпиривања рата између конфесија у Европи. Пола века се експлозивни материјал скупљао, кондензовао са повећавањем броја арапских, алжирских, турских и курдских имиграната. Сада је то најслабија тачка у Европској Унији, конац, за који може увек да повуче свако, ко пожели да споља утиче на конгломерат европских земаља. При чему, најосетљивије су, са те тачке гледишта, Француска и Немачка - локомотиве ЕУ. Пад курса евра без преседана, повуци-потегни у Украјини, антируске санкције и руске контрасанкције, на крају, кланица у Паризу - све су то страшне назнаке дестабилизације на европском континенту, која у дугорочној перспективи одговара САД и снагама које желе да сачувају моћ долара. Сама могућност изградње осе Берлин-Москва-Пекинг представља ружан сан за прекоокеанске стратеге. Што се тиче самог „исламизма“, „исламског тероризма“, „вехабизма“, још од времена енглеског агента Џека Филбија (који је био главни саветник краља Ибн Сауда, који је од вехабијске јереси начинио идеологију Саудијске Арабије) не треба потцењивати утицај англо-америчких специјалних служби на поменуте покрете. Те „опасне везе“ су се у пуној мери појавиле у Авганистану, на Балкану, у Чеченији, у Либији и Сирији. Зашто да их стара Европа не искористи у циљу макроекономске и геостратешке уцене? Треба схватати да ће САД ићи на све како би задржале позицију светског лидера. Да се направи крваво бојно поље величине европског континента - то је један од могућих потеза постмодерниста из САД, који су 11. септембра 2001. године дигли у ваздух сопствене небодере. Александар Прохонов, главни уредник недељника „Завтра“ Имамо посла са правом терористичком интернационалом, која је у стању да „дохвати“ сваку државу. Сада су се заоштрили односи између Русије и Европе. Зар није боље да се свађа одложи за касније а да се сада ујединимо у борби против заједничке претње? Сасвим недавно смо били сведоци покушаја терористичког напада у Грозном. Највероватније су напади у Грозном и Паризу „ласте“ које су узлетеле из једног гнезда - из Исламске државе. Имамо посла са правом терористичком интернационалом, која је у стању да „дохвати“ сваку државу. Сада су се заоштрили односи између Русије и Европе. Зар није боље да се свађа одложи за касније а да се сада ујединимо у борби против заједничке претње? А Европа? Једни Европејци изјављују да је мултикултурна политика пропала. Други се згражавају због тога што су сада могућа прогањања емиграната. Европа виси у ваздуху. Са једне стране, може се покушати, без наде на неки успех, да се поново људски поток из Азије и Африке интегрише у садашње европске вредности, које су, искрено, закржљале и досадне; а са друге стране - и то нису фантазије политолога - Европа се налази пред претњом формирања сијасет фашистичких држава. Тријумф националиста у Европи - то је сасвим опипљива перспектива. Не ради се о Марин Ле Пен. Ја говорим о екстремистима, који ће све више да гурају у Европу у фашизам. Постоји и конспиролошка верзија. Данашња Француска активно заступа признавање Палестинске државе, залаже се за уклањање ХАМАС-а са листе терористичких организација. Либерално признавање палестинског ослободилачког покрета такве врсте свакако је непријатељско и страно Израелу. Зашто да се не додају и израелске специјалне службе које на тај начин покушавају да осујете пропалестински талас. Ова верзија такође има право на постојање. На крају, многи либерали тумаче овај масакр као напад на слободу речи. У савременој култури је веома јака линија чији је смисао стварање различитих провокација, да се људима намеће нешто увредљиво, страно, да се у њима изазове реакција протеста. Новинари-карикатуристи су створили провокацију. И могућност инцидента који је уследио била је предвидљива због извесних догађаја, везаних за вређање светиња, конкретно, исламског света. Нешто слично се догађало и у Русији када су ломили иконе или када су чланице групе Pussy riot играле у олтару. Испоставља се да је то слобода скрнављења! То је огроман проблем у савременој европској култури. Едвард Лимонов, писац и политичар Сада имају 12 лешева као казну за своју аморалну јерес... Хришћанска цивилизација нас учи „Не убиј!“. У складу са Божјим заповестима - у Паризу је почињен злочин. Осуђујем тај злочин. Међутим, аналитичари из читавог света, размишљајући о овом догађају, долазе до закључка да је извршен напад-одмазда за бројне увреде које је дрска и агресивна редакција нанела пророку Мухамеду. Једна од последњих увреда је карикатура пророка коју је часопис објавио 19. септембра 2012. године. Ја сам још тада у мом часопису „Живой журнал“ (Живи часопис - прим. прев.) од 20. септембра 2012. писао: „Ето, долили су уља на ватру. Задивљује својом злочестом глупошћу јучерашњи догађај у Француској...“ Сматрао сам и тада, и сада сам остао при истом мишљењу да не треба нападати светске религије и њихове пророке, да је то неморално и ниско. Јер, преко милијарду људских душа верује у Христа, и једна и по милијарда верује у Алаха, зато треба поштовати веровања тих људи. И нема никакве потребе да се они нападају, не треба упућивати светогрђа и нискости на адресу великих фигура њихових веровања.

Прочитајте још:Погледајте насловне стране листа „Шарли Ебдо“ пред бомбардовање Србије 1999. (ФОТО)

Ја сам, узгред речено, у своје време осудио књигу Салмана Руждија, када је била објављена у Европи, и био сам са муслиманским свештенством Русије на конференцији за штампу 1996. када су ту књигу планирали да објаве у Русији. Ми смо протествовали против публикације. И на крају - њене публикације није било. „Charlie Hebdo“ је иступао и против мене лично. У броју 56 од 21. 07. 1993. године они су објавили огаван чланак против мене „Limonov: L’intellectuel arracheur de couilles“ (Лимонов - интелектуалац - који кида јајца), уз „прикладне“ карикатуре. Сада имају 12 лешева као казну за своју аморалну јерес. Па... Узгред речено, оно што се догодило у Француској - то је наук и упозорење „креативној класи“ - да научи колико је опасно вређати народна веровања. Под „веровањем“ подразумевам не само религиозна веровања. У Русији се то може догодити сваког дана. Ултралиберални медији не би требало да се зачуде, ако, после толико увреда упућених народу Русије, народу, одједном, пукне живац. Извор: Факти.орг