На прву лопту, свакоме се чини да је у стању без проблема да препозна лажну вест која се појави на интернету. Тврдње у насловима су често претеране или немогуће, слике делују намештено, а извори су тотално непознати. Међутим, на интернету постоји права мала армија људи који протурају лажне вести, а њихови циљеви су различити.
Секси девојка (Илустрација: pixabay.com)
Иза лажне вести може стајати свашта: вирус, реклама или нека сасвим друга страница са невезаном причом. Први и очигледан разлог креирања лажне вести су кликови. Човеку треба око пола до једне секунде да процени хоће ли кликнути на неку вест, и ако је лажна вест довољно убедљива да прође менталну баријеру неверице на прву лопту, лоши момци су добили своје кликове. Други разлог јесте рекламирање неког садржаја, што је такође везано за кликове на основу којих се реклама плаћа. Ово је директнија "крађа" посете од претходне варијанте, али суштински не оштећује корисника, већ му само смета и одузима време. Трећи и најопаснији разлог јесте ширење вируса. Вируси су најчешће везани уз порнографски садржај - просто, то је нешто на шта корисници интернета најчешће кликћу и представља најмањи заједнички садржилац. Оно што вирус ради може бити крађа података, инсталирање шпијунског софтвера или малвера који квари рачунар, али и тотално преузимање профила на Фејсбуку који затим сам од себе почиње да шири исти садржај. Да ли вам се некада десило да видите како је неки ваш Фејсбук пријатељ, ничим изазван, почео да дели порнографске садржаје? У девет од 10 случајева, у питању је овакав вирус. Дакле, како препознати лажну вест? Ево једног честог примера: Проблем са оваквим вестима је у томе што заиста подсећају на праве, поготово уколико је у питању обичан корисник интернета који се не бави новинарским послом. Ево сумњивих ствари које је потребно гледати: Вест обично дели приватни профил који махом нема слику, јер је направљен на брзину за ову сврху. Ако има слику, она садржи неки цртани лик или натпис, скоро никад право лице неке особе. Исти профил је коментарисао своју објаву више пута у циљу дизања видљивости. Кепшн или наднаслов наводи на кликтање, обично описујући неку сцену из наводне вести. Слика је на граници порнографског садржаја, али је не прелази да не би била избрисана. Извор је неки непознати веб сајт, мада се може фингирати тако да изгледа као неки озбиљан медиј. Што се наслова и дела увода који се виде тиче, то је доведено до савршенства и заиста подсећа на праве вести. Међутим, уколико себи дате пар секунди да размислите да ли је могуће да неки непознати медиј има бомбу од вести коју нема нико други, увидећете да неко покушава да вас превари. Дакле, будите опрезни и кликћите безбедно. Извор: srbijadanas.com
Прочитајте још: Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.Донације можете уплатити путем следећих линкова:
ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.